Знам да је мало смор наслов, али јеби га. Има много тога на шта бих да укажем, па да сам ставио неки краћи или конкретнији наслов, било би непрецизно, а и много тога бих изоставио.

Елем ово су питања за разматрање:

- Да ли је компјутер играчка, а већина његових (одраслих) корисника инфантилна, тј. недорасла?

- Да ли је рачунар прије свега алат или је он прије свега медиј (попут новина, ТВ-а и сл.)?

- Ако је рачунар медиј, да ли стоји став да је он:

неозбиљан,
недовољно свечан,
неелегантан,
и непристојан медиј?

Саћу мало појаснити.

Ако занемаримо научне институције и војску који су први баратали некаквим компјутерима, међу већину обичних корисника компјутер је, на почетку, дошао скоро искључиво као играчка. И то вјероватно најскупља играчка дотада. То је само по себи преседан, да се толике силне паре дају на играчку, али истина је, 80-их година, већини људи, кућни компјутери су служили скоро искључиво за играње. Тај почетак, који се везује за игрице, по мени је одредио комплетан даљи однос и став људи према компјутерима и мјесто компјутера у људском животу.
Прве компјутере су куповали одрасли људи, али, куповали су их дјеци својој, а не себи (не штедећи паре). То је довело до тога да дјеца самоуко овладају компјутерским вјештинама, а да одрасли остану готово потпуно информатички неписмени, али не само то, него, ти исти одрасли су за сва времена заузели став о рачунарима као домену који припада дјеци и који није претјерано озбиљан.

Дакле, тако се дошло до става - "рачунар = играчка". Компјутери су за дјецу.

Тај став сам по себи није толико битан, али је битно то да је без обзира на став присутност рачунара у животу бивала све већа, а такође и његова снага и корисност је расла готово експоненцијално. Упркос томе, није се изградила скоро никаква култура односа човјека према компјутеру. Нису се установила никаква друштвена правила и норме о томе како би се компјутер требао користити и како би се човјек према њему требао односити. То све управо зато, што се нико старији и озбиљан тиме није озбиљно бавио. Све је препуштено дјеци која су се стихијски играла и никаква правила и норме нису изграђене, све се анархично развијало.

То је довело до тога да се ми и данас, када користимо компјутер, подсвјесно, барем мало осјећамо као дјеца која се играју неком својом играчком, и све што се ради на компјутеру дјелује нам неозбиљно.

Међутим, компјутер је данас постао и добрим дијелом медиј. Један од основних начина доласка до информација. Али и даље дјетињаст.

Ми на интернету можемо да читамо вијести, али и не морамо. Можемо сами себи да правимо "програм" како нам се ћефне, при чему нестаје свака свечаност и пристојност.

У року од наносекунде, прелијећемо са озбиљног текста у Википедији, на неке одвале на Вукајлији, па онда неке вијести на неком порталу, па онда спотове или клипове на Јутјубу (често дегутантне), па ту је и порњава, и ко зна шта још.

У таквом понашању ни себе, а ни тај медиј не схватамо озбиљно, а све то некако дјелује као да је поприлично без укуса.

За разлику од ТВ-а

Можемо ми пљувати по ТВ-у (и треба пљувати, није да не треба), АЛИ - на ТВ-у ипак вечерњи дневник има неку форму, неку званичност и свечаност, неку пристојност и ипак неко озбиљан ту води рачуна о томе да се неке заиста важне теме обраде. При томе су они и лицемјерни, и лажу, и шире пропаганду, то све стоји, али ипак, постоји бар неки привид озбиљности и пристојности. Барем на неким емисијама.

Чак и филмови.

И најгори филм, најгоре смеће од филма, по мени дјелује као пуно озбиљнија ствар од много чега на компјутеру.

Ма колико лош филм био, у њега су углавном уложене солидне паре, радио је озбиљан тим глумаца, режисер, сценариста, филмски студио, шта све не, триста чуда, и то се бар НАСТОЈАЛО уобличити у неку форму, бар се настојало учинити да то личи на нешто и да има неку поруку, ма колико она банална, излизана или површна била.

Сам тај труд, те паре, то настојање, чак и кад је неуспјешно, чине скоро сваки филм ОЗБИЉНОМ СТВАРИ, за разлику од ствари на компјутеру, које су врло често тотално неозбиљне.

Блогови, дефиниције, постови на форумима, шта је то уствари?
Углавном издркавања беспослених људи и велике одрасле дјеце.
Игрице?
Игрице су данас озбиљне ствари, али њихова историја је неозбиљна, а и данас свака будала која зна да програмира може направити неку једноставнију игру. (Не говорим о високобуджетним играма)

Овај критички осврт на сајберсвијет не говори о КВАЛИТЕТУ, већ искључиво о озбиљности.

Квалитет многих дефиниција, постова на форумима, блогова итд. далеко је ВЕЋИ него било шта што се свакодневно може видјети на ТВ-у!

Али УПРКОС томе, они су и даље издркотине беспослених људи и недорасле велике дјеце.

Зашто?

Зато што је намјера неозбиљна и став је неозбиљан.
Ко још овдје има неке заиста озбиљне намјере са било којом дефиницијом?
Чак и оне најгенијалније настале су углавном из досаде, а сво ово наше вукалијашење није ништа друго до игра и забава.

А зашто је то уопште лоше? Зашто је лоше да компјутер доживљавамо као играчку и као нешто неозбиљно?

Зато што компјутер обухвата све више и више података и уопште садржаја са којима се срећемо - понаша се хегемонистички и експанзивно, а ако га неозбиљно схватимо онда све што је у њему ГУБИ СМИСАО! А пошто је све више ствари (битних ствари) у њему, онда лагано СВЕ СТВАРИ ГУБЕ СМИСАО! На пример, фотографије. Кога још ЗАИСТА боли курац за хиљадама фотографија које вјероватно купе прашину на свачијем хард диску, а од којих већина никад неће бити израђена? Исто се може рећи и за многе друге ствари.

Даље, за разлику од ТВ-а, радија, новина, који су ДРУШТВЕНИ медији, компјутер је АНТИДРУШТВЕН, прилично аутистичан.

И тако ми, иако смо већ матора стока од по 20 и кусур година, бивамо сатјерани у ДЈЕЧЈУ собу да се ИГРАМО на компјутерима, док "одрасли" (а ми као нисмо одрасли ?!) ЗАЈЕДНО гледају ТВ. Сви гледају ЗАЈЕДНО један ИСТИ програм и коментаришу. Друже се. ТВ је друштвен медиј, а компјутер усамљенички.
Углавном усамљени куцкамо по јебеној тастатури и сами гледамо на нету шта нам се гледа, слабо се дјеле информације, слабо се коментарише, осим ако нам не дође неки ортак. (Не рачунам ту коментарисање унутар сајберспејса, на фејсу, вукајлији и сл.)

Мој је став да смо МИ, мислим на генерацију рођену отприлике од 1980. до 2000. прва и последња генерација која ће се вјечно ИГРАТИ компјутерима и којима ће кроз добар дио живота главна алатка и медиј, бити ИГРАЧКА.

Ми мало кад оматоримо, мислим да ћемо, будући мало свјеснији и брижнији, измислити већ неки начин да однос према компјутерима учинимо озбиљнијим и да васпитамо нашу дјецу тако усвоје неке нове културне норме о односу према компјутерима, тако да за њих компјутери никада неће бити играчке, нити ће их схватати овако неозбиљно као ми. Ми ћемо постати џангризави старци (али за разлику од наших родитеља бићемо махери за компјутере) који ће (нажалост или на срећу) и те како контролисати понашање своје дјеце у виртуелном свијету.

При томе мислим и да ће компјутери МОЖДА као справе нестати. Скоро све ће бити сајберспејс и приступ интернету и свим информацијама биће могућ скоро на сваком мјесту и уз помоћ читавог низа уређаја. А рачунар, у смислу кутије која стоји на столу, можда неће бити ни потребан.

Могао би још свашта писати, али се бојим да се не вратим опет на исте ствари. Ето, имали ко шта још да се надовеже?

Сачекаћу да десетак аутора постује како бих имао слику о томе шта је отварач теме тео рећи. Да ми се чита Толстојевски узо бих дела Ане Карењине. А радо бих учествово у теми да умем да читам више од 10 редова.

Sto si mi obrisao post?

Ma nema tu puno teksta, velika su slova, a i ima dosta proreda između paragrafa ;))
Kad sam ja mogao napisati sve to za pola čuke, ja mislim da svako može da pročita za maksimalno 10 minuta, a možda i kraće.

Ponavljam

Pa ako je nešto toliko bitno ti ponovi, možda se nekom moderatoru greškom omaklo da ti obriše post, a možda je i neka tehnička greška nastala na sajtu.

Jovičiću, slično je bilo sa drogom.

Vidjela raja da je do jaja, počela masovno da se kanta i organizuje Vudstoke i pičke materine, djeca cvijeća, Lenon-Ono-Mamas-end-d-papas. Kasnije su počeli da banuju narkomane jer su skontali da droga nije dobra. To se izdešavalo u nekih 30-ak godina (lupam, al' tu je negdje brojka).

Naši đedovi su se drogirali, viđeli da to ne valja, prenijeli na naše starce da se ne drogiraju, i oni nama i tako ćemo i mi sutra našoj djeci.

Sad se nadovežem na rečenicu broj 853 od 17350 rečenica u tvom postu: generacije koje su odrastale uz 'igračke' su već sposobne da imaju ili već imaju djecu. Sigurno im neće dopustiti da se zajebavaju sa 'igračkama'. Tačnije, ne bi trebali. Već njihova djeca će svojo djeci ograničiti uticaje. A možda i neće. Jer i televizija je smatrana zlom spravom pa sad štancamo Mirjam serije po vas cijeli dan. Jebala ih Mir-Jam.

Ma goni se u pičku materinu, ne znam više ni ja šta da kažem...

@Jovicic sorry ja mislio da si ti mod xD

Замисли колики би били постови на теми о банованима када би он био мод. Узми се упамет.

Baš ti je dobra ta analogija sa drogom. Možda će baš tako nekako da bidne.

U većini porodica su danas matorci, tj. roditelji, gazde TV-a (ukoliko nema više televizora u kući, a i tada su gazde TV-a u dnevnoj sobi i biraju šta će da se gleda), dok su djeca (svi mlađi od 30 godina, cccccc.....) gazde računara iz prostog razloga što ovi stariji isti ne znaju ni da uključe.

Nešto kontam u budućnosti će matorci (tj. mi) biti gazde računara, a djeca će biti žestoko iskontrolisana i neće moć od nas da primirišu netu.

Ali ne mora ni to da znači. Možda i mi (mada zaista sumnjam) postanemo zastarjeli i izgubimo korak sa novom tehnologijom koju će naši klinci koristiti.

Što se dalje diskusije tiče, mogli bi se možda malo osvrnuti opet na nas kao na pokusnu generaciju koja je odrasla uz informatičku anarhiju, i poslijedice te anarhije na nas.

Dobar standard - jeftini kompjuteri.

Ajmo rukat, ture obrtat, igrice, pičke materine dok ovi u Somaliji gladuju. Kad Somalijac, lijanac, kako god, dođe u stanje da kupi kompjuter desiće se isto što i nama.

Međutim, stvara se problem.

Iole normalan čovjek zna kada da prestane sa upotrebom PC-a, tačnije da ograniči sebi upotrebu, da se tako izrazim, i da radi, zarađuje, popravlja, drka, prije svega - jebe.
PC-industrija se razvija sa ciljem da čovjeka što više prikuje za kompjuter. Teži se ka tome da čovjek sve obavlja iz stolice - i da radi, da zarađuje, da drka i da popravlja i da jebe. Doći će se do momenta kada će se sve raditi na kompjuteru, svi ćemo biti strašno zavisni od njih, nećemo više moći da jebemo osim na vukajlijinom forumu i doći će do izumiranja.

Jesi malo iskarikirao, ali ima dosta istine u tom što si rekao.

Pa da, karikirano jeste, ali u globalu - to je ono što nas čeka. Jbg, nisam dovoljno potkovan preciznijim informacijama u vezi sa temom ali suština je da je ovo problem u ekspanziji i da će filozofi budućnosti imati o čemu da misle.

Morate biti svesni da živimo u društvu koje veoma brzo razvija svoju tehnologiju. Kompjuter je samo jedan obični period tehnologije.
Jednostavan primer je ručni sat. Zbog načina na koji živimo imamo veliku potrebu da smo u mogućnosti da saznamo koje je vreme u svakom momentu. Dakle napravili smo sebi spravu koja nam to omogućava i dok se okrenes oko sebe svako ziv ima sat (dali ručni dali na mobilnom ili slično).
Isto tako imamo potrebu za informacijama... i neko izmisli novine i op op okrenes se i svako ziv kupuje i čita novine.
Trenutno kompjuter polako uzima ulogu i sata i novina i mnogih drugih stvari... sto implicira da je računar samo trenutni vrhunac naše tehnologije koji nam zadovoljava trenutne potrebe.

kompjuter je zadovoljavač naših potreba xD

Što znači da se opet vraćamo na ono omje odozgo

Znači kompjuter je kurva i gotovo.

Jebem ja njemu mater kurvanjsku.

Covece , izbi mi oci sa ovim .

тл;др

Како јавља ИБМ, холограм ће за 5 година бити у употреби, фак јеа. 8)

Znas koja je moja najveca nelogicnost npr.
Danas procesorska snaga i memorija koja se koristila 60ih da bude u brodu koji je odveo ljude na mesec (ej, na mesec), kosta oko 0.0000000001$ (verovatno ima vise nula)
aj bonus pitanje: koliku je ram memoriju imao taj racunar?

a mi se od meseca ne makosmo dalje, cak od 70ih mi se cini da je tehnika malo i stagnirala (ne elektronika, nego tehnika ko tehnika), pa vi vidite za sta se danas koristi ta silna racunarska snaga koju posedujemo ko ljudi.

Сад сам се доста исрао, сасвим сам сигурно скренуо са теме пар пута пошто ме је мрзело да цитирам. Јебига, све сам писао аутоматски, ток мисли. Било како било :

'Вако. Сећам се да ми је матер причала како је њен ђед, када је први ТВ стигао у њихово село, казивао да та справа нема везе са стварношћу. То струја прави људе, измишљају којештарије. Неозбиљно, све у свему. Петљанија и тако то, пролазна фаза.

Не чуди његов лудитски став, људи воле да су ушушкани у традицију и навику ("из принципа"). Понекад је лакше отписати неку новотарију или налепити какву етикету (неозбиљност, у овом случају), него у потпуности се препустити потенцијалним благодетима које та новотарија нуди. Сваки медиј је у свом узлету оспораван из различитих разлога, није то никаква новост. И ваља свему приступати критички.

Упоређујемо ТВ и рачунар. У данашње време, вероватно је погрешно рећи да су то различити медији. Лајв стримингом монитор очас посла улеће као замена за телевизијски екран. С обзиром на одвратно стање спортских преноса у Србији, неколико пута сам утакмице гледао на тај начин. Много медијске куће нуде директан пренос својих емисија путем интернета. Уз помоћ ТВ картице, мрежна веза није ни потребна. Другим речима, поменута функција рачунар своди (спушта?) на ниво телевизора. Могле би се још поменути и радио станице које свој програм емитују преко нета. Ако кренемо још један корак уназад, ка старијим медијима, видећемо да све дневне новине имају интернет странице које су садржајно истоветне њиховим физичким издањима.

Овим сам пре свега хтео да укажем на свестраност рачунара као традиционалног посредника између информације и њеног пријемника. У тим случајевима, не фали му ни озбиљности, ни свечаности, ни елегантности, ни пристојности. Јесте да компјутери ове своје особине дугују интернету, али то је концепт који у потпуности зависи од њих, и самим тим су та два појма практично нераскидива.

Напредак технологије узроковао је убрзан живот. Церемонија дотрчавања испред ТВ-а у пола осам како би се погледале вести постала је сувишна и некако неудобна. Зашто би себи стварао обавезу за шаку информација, ако то време могу искористити на другачији начин? Такве ствари не треба да су луксуз, нити некакав ритуал, већ треба да буду лако доступне и свеприсутне. Рачунар то омогућава.

Кроз причу о интернету, долазимо и до његове, вероватно, доминантне стране. То су друштвене (Фејзбуци, Твитери и слично) и полу-друштвене мреже (разноразни форуми, блогови, тјубови). Друга група уме бити изразито јаког квалитета, што са забавног, што са неког, рецимо, стручног аспекта. Неки сајтови представљају вентил креативности, чак иако су пука забава. Исто би се могло рећи за поједине блогове. Форуми се крећу од веома озбиљних, преко крајње специфичних, до готово ужасавајућих. Сајтови забавног и озбиљног карактера често се преплићу, али се увек може направити нека граница. Тако да не, није све зајебанција (мада сасвим сигурно иста преовлађује). Прва група уме бити необично деградирајућа, јер њу углавном представљају крајњи корисници, они који упијају (и то глупости), не они који стварају. Али, друштвена страна је ту максимизирана. Свакако, није једнака разговору лицем у лице, али представља конкретан социјални контакт. ТВ, барем по мени, више тера ка изолацији, јер осим у ретким (оним ритуалним или неким спонтаним) ситуацијама, када се групица окупи испред екрана, телевизија представља једносмерну комуникацију, ништа више.

Рачунар као алат такође је свестран. Истина, ретко ко се њиме на тај начин служи. Међутим, не треба га олако отписати. Од основног Офис пакета који је свако кад-тад био принуђен да користи, до напредних програма за писање кода или графичку манипулацију, рачунар се исказује као алат. Као што ковач користи чекић да обликује потковицу, тако графички дизајнер користи ликвифај у Фотошопу да повећа сисе риби са насловне стране ЦКМ-а. Да, компјутер је алат.

Направио бих паралелу са својим првим пасусом. Када се појавио стрип, била је то дечија забава. Данас има озбиљних графичких новела, и то је признати уметнички правац. Филм је, у свом почетку, изазивао панику, оспораван је. Сада је то седма уметност. Џез и рок су сматрани дивљачим музичким правцима, данас су класика. Е, сада, било би и више него претенциозно називати игре уметношћу, али у израду једне игре улаже се доста труда и креативности. Колико и у филм. Сценарио, дизајн, музика и звук, иновативност. И не причам само о високобуџетним насловима. Не, они су слични холивудским филмовима. Улаже се доста пара, изгледају изврсно, прави спектакл, али су често генерички и испразни. Са друге стране, многи мали развојни тимови не боје се да пусте машти на вољу и уведу другачију механику или контраверзну причу у своју игру. Игре често умеју бити изврсно написане или перфектно визелно дизајниране. Остављају без даха, ако им то дозволите, слично филмовима. Међутим, играчку (и видео игру) одликује пре свега интерактивност, а тога код филмова нема. Стога - да, рачунар може бити и играчка.

Сматрам да рачунари неће нестати, напротив, постаће свеприсутни. Свака будућа направа, биће у суштини, рачунар. Без свестраности овог који нам стоји на столу, али то је то. Једноставно, ићи ће се у уску специјализацију, али то не значи да нам неће бити потребан неки мултипрактик.

Wojtek, ja se s tobom 90% slažem i ti si napisao odličnu odbranu računara.

Da sam htio biti neutralan i pisati za neki časopis ili enciklopediju, i ja bi vjerovatno napisao skoro isti tekst o računarima kao i ti što si napisao.

Istakao bih pozitivne strane računara, pozivao bih se na analogije iz prošlosti u kojoj su osporavane neke druge tehnologije itd.

Međutim, ja sam se u svom uvodnom tekstu fokusirao na negativne strane zato što mislim da su one pozitivne očigledne i neosporne. One ne predstavljaju problem.

Problem kojim se treba pozabaviti su negativne strane. (Postavlja se pitanje da li uopšte postoji problem ili mi to umišljamo, ali ja ipak mislim da problem postoji).

Navešću kasnije još neke negativne ili problematične stvari u vezi kompjutera i razvoja tehnologije kad malo nađem vremena.

E red je da ovu temu oživim!

Sad sam nakupio materijala da napričam o raznim negativnostima, koje sam preskočio prošli put, a koje su jako bitne.

Moje početno izlaganje patilo je od jedne mane koja prati skoro sve uvodne postove na forumima - nastojalo je zadržati neutralnost i postavljalo je više pitanja nego što davalo odgovore i izražavalo stav. Zato nije bilo dovoljno provokativno i nije pokrenulo pravu diskusiju. E sad je red da iznesem malo radikalnije ideje, ne zato što mislim da su one nužno ispravne, već zato što su provokativne i podstiču na razmišljanje. To u slijedećem postu.

Ona politička tema me odvuče odavde! No, da krenem:

Tema je prežvakana, ali krajnje aktuelna, i svakim danom sve aktuelnija!

Glavni problem: Kompjuter i internet su sjajni, fenomenalni, fantastični - predstavljaju vrhunsku vrijednost društva zbog slobode govora, slobode širenja informacija, velikog podstreka za širenje nauke i znanja i povezivanje ljudi. Upravo zbog toga, oni su faktor koji NE MOŽE DA SE NEGIRA I NE MOŽE DA SE IZBJEGNE. Oni su u SVAKODNEVNOM životu neizbježni. (ovo SVAKODNEVNOM naglašavam jer se sa njima susrećemo bukvalno skoro svaki dan)

Međutim, ono što je najbitnije - sve te fantastične mogućnosti i pogodnosti koje kompjuter i internet pružaju dolaze SA CIJENOM, i to DEBELOM cijenom. Većina ljudi ne može iz "druženja" sa kompjuterom izaći neoštećena. Dakle, kompjuteri i internet nas bukvalno uništavaju i upropaštavaju nam život, nekog manje uništavaju, a nekog više, nekom manje upropaštavaju život, a nekom više.

Ali SVAKOME, to je činjenica, BAREM MALO UPROPAŠTAVAJU ŽIVOT, i svakoga BAREM MALO UNIŠTAVAJU.

A zbog ogromne koristi od kompjutera, kao i vrhunske vrijednosti koju kompjuter i internet predstavljaju za društvo, za razvoj nauke i demokratije i za povezivanje ljudi, to UNIŠTAVANJE I UPROPAŠTAVANJE ŽIVOTA JE GOTOVO NEMOGUĆE IZBJEĆI.

Za razliku od nekih drugih zala koja se lako mogu izbjeći poput droge, kocke i sl.

Što je najgore tendencija je da će nas kompjuteri i internet u budućnosti još više uništavati i još više nam upropaštavati živote.

U slijedećem postu pisaću o tome na koje tačno načine nas kompjuter i internet uništavaju i zbog čega će u budućnosti to biti samo još gore.

Iznosiću tačku po tačku, da ne trpam sve u jedan ogromni post.

1. Uprkos ogromnoj dostupnosti informacija na internetu i Wikipedije - umjesto da znamo više, znamo manje! Sloboda izbora na internetu nam omogućuje da se bakćemo samo sa onim sajtovima i informacijama koji su nama interesantni, dok ostale stvari ignorišemo! Iz tradicionalnih medijia smo možda mogli mnogo više naučiti, jer je neko smišljao "program", koji je zbog nečeg interesantan, pa ga pratimo, IAKO on ne spada u neše uže interesovanje. I tako smo širili znanje.
Na radiu bismo ranije morali dugo čekati da dočekamo svoju omiljenu pjesmu, koju danas imamo instant dostupnu na Youtube-u. (A u međuvremenu bismo bili prinuđeni da slušamo druge pjesme, kao i eventualne najave voditelja, time se širilo naše muzičko znanje i istančavao muzički ukus)

sve ima svoju cijenu mada ja nesto ipak ne vidim previse loseg u ovome....

Jebiga u tom trenutku nisam mogao više pristupiti Vukajliji. Napisaću to kasnije. Vukajlija mi je bila nedostupna nekoliko minuta, a onda sam morao negdje otići.

A nisam apokaliptičan, ima internet i kompjuter mnoge fenomenalne aspekte koje sam već pomenuo, ali sam ubijeđen da nas takođe uništava i što je najvažnije smanjuje nam kvalitet života. Namjerno malo pretjerujem u argumentima da bi izazvao reakcije. Ovo treba da podstakne na razmišljanje i diskusiju.

2. Forumi kao luzerske mreže podrške. Nažalost na mnogim forumima (a to nije krivica ni foruma, ni moderator
a ni administratora, već je poslijedica ljudske prirode koja je univerzalna) izbjegavaju se ozbiljne teme od životnog značaja i svi nastoje ispasti kul. Između ostalog izbjegava se tema o tome kako internet ljudima krade život. Na takvim temama obično svi idu u poricanje i kažu kako to nije istina. I nastoje ispasti što više kul. Ako neko i kaže da mu internet krade život, od toga krene sprdnja, pa onda i mnogi drugi priznaju, i na kraju se stvori atmosfera da je robovanje internetu ili
a) nepostojeće (dakle, poricanje, tj. bježanje od problema) ili
b) sasvim normalna i uobičajena stvar (not a big deal), i sve se svede na zajebanciju, a održava se status kvo

"robovanje internetu" je ovdje uzeto samo kao primjer, isto se odnosi i na druge probleme, koji se ili poriču ili svedu na zajebanciju, ili smatraju za nešto normalno, nešto što i nije problem.

E sad, sama aktivnost na forumu (naročito ako je s ciljem rješavanja bilo kakvog životnog problema) upravo zbog te tendencije često samo pogoršava problem ako ga čovjek ima ili u najboljem slučaju održava status kvo, a problem ostaje nerješen.

Nažalost, mnogi "luzeri" su usamljeni i NEMAJU GDJE DRUGO TRAŽITI RJEŠENJE ZA SVOJE PROBLEME DO NA INTERNETU. A ako su uz to još i devijantni, lako mogu naići na ostale devijantne, njima slične, koji će ih samo još više ohrabrivati u njihovim devijacijama.

3. DISTRAKCIJA, DISTRAKCIJA, DISTRAKCIJA.

Internet je svijet iskušenja. Ne mislim sad na neko filozofiranje o moralnim iskušenjima već na nešto mnogo banalnije. LINKOVI su iskušenja. Kakav god tekst na internetu da čitamo silni linkovi nas MAME da pređemo na nešto drugo. I tako se na svakoj informaciji zadržavamo užasno kratko i prelazimo na sledeću. Sam sam sebe dosta puta uhvatio da mi stoji otvoreno 7-8 tabova u Firefox-u. Sve to zajedno dovodi do sve veće površnosti, sve manje volje za udubljivanjem u bilo šta i sve kraćeg vremena u kome možemo zadržati pažnju na bilo čemu. Tako naša znanja, naš pogled na svijet i sl. postaju sve više površni, a naša svijest preopterećena GOMILOM kratkih iskidanih (često nebitnih) informacija. Mislim da ta aktivnost kliktanja s linka na link "prži mozak", da se malo slikovitije izrazim. (A i sam sam primjetio da to izaziva mentalni zamor)

Апсолутно.

4. Gubljenje vremena! Praćenje šta se dešava na forumima, na fejsu, na portalima, listanje vikipedije i kliktanje na silne linkove, stvara osjećaj NEVJEROVATNO BRZOG PROTOKA VREMENA. A to je vrijeme provedeno sjedeći, ne krećući se, i često, ne previše konstruktivno, dakle gubljenje vremena. Bukvalno vrijeme našeg dragog života, kao da neko krade.

5. Zavisnost, to se javlja samo kod nekih u težem obliku, ali smo gotovo svi time pogođeni pomalo. PROBLEM JE U TOME ŠTO JE INTERNET JAKO INTERESANTAN, KAO I ONO ŠTO SE NA NJEMU DEŠAVA. To hrani našu radoznalost i izaziva zavisnost. Zavisnosti dodatno doprinosi nevjerovatna lakoće dolaženja do informacije, i to ODMAH. Dakle instant zadovoljstvo. Upravo zbog toga, ČAK I AKO NISMO ZAVISNI, naša aktivnost po DEFAULT-U kada nemamo ništa drugo raditi jeste da sjednemo za kompjuter. A pošto se to dešava vrlo često, onda kad jednom sjednemo, sjedimo satima, i dolazi do izražaja problem 4 - gubljenje vremena. I to mnogo vremena. Mnogo jebenog vremena našeg života proleti VRLO BRZO ispred ekrančuge.

Ali problem je u tome, što na internetu MOŽEŠ SVE, pa i da slušaš radio. Ali ljudska tendencija je da radi ono što mu je najlakše. A mnogo je lakše ukucati u Youtube da slušaš šta ti se sluša. Ljudi idu linijom manjeg otpora.

Inače se u potpunosti slažem s tobom da nije problem u internetu - on je samo alat, problem je u ljudima. Ali mislim da internet podstiče razvoj mnogih negativnih karakteristika kod ljudi koje bi se bez njega mnogo teže ispoljile.

A ljenost nije baš rijetka osobina. Čak bi se usudio reći da je većina u određenom stepenu lijena. Niko ne voli mnogo da se muči oko nečega niti da se strogo i disciplinovano kontroliše.

A na internetu se uglavnom teže kontrolisati nego offline.

Pa to je tačno da pretjerujem. Donekle i namjerno pretjerujem da bi podstakao diskusiju i razmišljanje. Kao u onim debatnim klubovima kad jedna strana zastupa jednu tezu, a druga drugu, ne nužno zato što zaista i u potpunosti to i misli.

Ja sad zastupam tezu da internet može vrlo lako i vrlo loše da utiče na ljude i da ljudi zbog svoje prirode tome mogu vrlo teško da se odupru.

Mislim da bi se kroz odgovore na ovaj radikalni stav moglo lagano približiti istini.

Mada iskreno moj lični stav nije baš mnogo daleko od ove radikalne verzije koju sad zastupam.

Eto vidiš, znači mene je internet već upropastio. Ili da budem pravedniji prema internetu, ja sam mu zbog svojih slabosti, dozvolio da me upropasti. Ako je tako to daje dodatnu težinu mojim argumentima :))

Znači ja uopšte ne negiram da se ponašam na načine koje sam pomenuo u onom gore "apokaliptisanju" o internetu. E sad, dakle, vjerujem da nisam jedini, i da i kod drugih možda postoji sličan problem, možda ne u tolikoj mjeri, ali svi smo ljudi, i dakle slične tendencije se mogu kod mnogih ljudi javiti, a moja teza na ovoj temi je da internet žestoko olakšava i podstiče ispoljavanje tih negativnih tendencija.

Ama nisam nikakav guru. I sam priznam da imam sve te i ko zna kakve još negativne tendencije kod sebe izražene. Jedina svrha ove teme je da se stavi do znanja da problem postoji, kod nekog u manjoj, kod nekog u većoj mjeri. Kod tebe vjerovatno ne postoji uopšte. A u ovom gore dijelu nisam mislio da JA NEKOG VODIM KA ISTINI, već da se do neke istine (koja obično leži u sredini) obično može doći najobičnijom raspravom. Šta je odgovaranje na ove argumente nego RASPRAVA?

Čini mi se da si ove postove preskočio, možda se i varam, ali evo za svaki slučaj, izvinjavam se ako se ovo doživljava kao spam.

Moj stav je taj koji od početka prezentujem, samo ga prezentujem u malo pretjeranom obliku i time ga testiram i preispitujem.

A ko to ne želi? Ko nema tu potrebu? Kad ne bi čovjek imao nadu ili želju da "pobjedi" u raspravi, onda bi se izgubila svaka strast i žar rasprave. Naravno to nije jedini cilj otvaranja tema. Mene takođe INTERESUJU i tuđi stavovi. Ako vidim da je nečiji stav dobar i argumentovan, mogu i ja promijeniti svoj stav i prihvatiti tuđi.

Ovo se slažem! Jest prosto ko pasulj. Problem je u tome što je to lakše reći nego uraditi. Ljudi nisu uvijek racionalni, niti se uvijek ponašaju na način kojim im donosi najveću korist. Čak i kad znaju šta je racionalno, često se ne ponašaju tako. Moja je teza ta da ćemo ukoliko želimo da budemo normalni, pozitivni i da napredujemo u budućnosti morati mnogo više da se svjesno kontrolišemo. Da ulažemo neki napor svjesne smokontrole. Jer je iskušenja sve više, i sve su veća i primamljivija. A mislim da čak ni jaki ljudi nisu na njih baš imuni zbog slijedećeg: Što se više čovjek kontroliše, to mu manje ostaje resursa za daljnju samokontrolu, pa onda na nekom šavu pukne.
Dakle, ako se budemo strogo kontrolisali na internetu imaćemo manje snage da se kontrolišemo na nekim drugim poljima, jer nam je jednostavno istrošena snaga volje. Evo vidi članak o tome. To je naučno dokazano.

http://en.wikipedia.org/wiki/Ego_depletion

Znači, ili ćemo biti robovi interneta, ili će mnogo rasti šansa da pravimo gluposti na nekom drugom mjestu, jer su nam resursi samokontrole oslabljeni.

E sad, pošto je ljudima VAŽNIJE da se kontrolišu na drugim mjestima (npr. na poslu, među ljudima, itd.), onda znači da je velika šansa da će ta samokontrola da popusti baš na internetu. A oko toga se ne sikiramo mnogo jer nema skoro nikakve negativne trenutne efekte. Ali zato ima dugoročne efekte, vrlo katastrofalne, kada se saberu sati i sati koji su mogli biti bolje iskorišteni, i kada se saberu svi oni efekti što sam opisao u tačkama od 1 do 5 (pa nek je i pretjerivanje, ima tu bar malo istine).

Sviđa mi se taj tvoj optimizam. Bez zajebancije. Lijepo si to izrazio, a i dobro je za čovjeka psihički da tako doživljava svijet. Pa da i u sivilu vidi bijelo. Meni bi takođe možda bilo bolje da sam veći optimista nego što sam.

Sve je to super, al' ne skontah ko na kraju jebe?

Internet nas sve jebe globalno, a mi mu dozvolimo :)

E dakle da nastavimo. Na drugoj stranici ko je zainteresovan može dosta dobru diskusiju i argumente da nađe, a koga mrzi, ja ću ponoviti glavnu tezu ukratko.

Dakle, danas je aktuelan problem neizbježnog negativnog uticaja kompjutera i interneta na nas. Taj uticaj je neizbježan zato što kompjuteri i internet predstavljaju vrhunsku vrijednost za razvoj demokratije, za širenje znanja i slobode govora, za povezivanje ljudi itd. Takođe utiče vrlo povoljno na razvoj nauke i na međunarodnu saradnju, predstavljaju podstrek za ekonomiju, i zbog svega toga su neizbježni i u svakodnevnom životu, i u poslu.

Ali, zbog prirode interneta, kao i ljudske prirode, niko iz "druženja sa kompjuterom" ne može izaći neoštećen. Sve nas kompjuteri i internet uništavaju, nekog više, a nekog manje, ali niko nije potpuno pošteđen.

Dokaz da nas uništavaju je u činjenici da je za "pravilnu" upotrebu potrebna samokontrola. A samokontrola je OGRANIČEN RESURS, što je dokazano. Dakle internet dovodi do toga da

a) postajemo njegovi robovi

ili

b) pravimo češće gluposti na drugim mjestima (jer ako se kontrolišemo na internetu, naš resurs samokontrole se troši, pa imamo manje snage da se kontrolišemo na drugim mjestima)

Vidite

http://en.wikipedia.org/wiki/Ego_depletion

pošto je samokontrola u životu važnija od samokontrole na internetu, a upotreba interneta nema skoro nikakve negativne kratkoročne poslijedice, mnogo je veća šansa da ćemo samokontrolu zadržati za druge aspekte života (koji su bitniji), a to znatno povećava šansu da budemo robovi interneta.

5 elemenata negativnog uticaja kompjutera:

1. smanjenje znanja i informisanosti
2. podrška od strane drugih korisnika interneta u raznom "luzerluku" i raznim devijantnim ponašanjima - međusobno ohrabrivanje u negativnosti
3. distrakcija i smanjenje mogućnosti zadržavanja pažnje na nečemu
4. gubljenje vremena
5. zavisnost

Ima još elemenata, a o ovih pet ima detaljnije napisano na drugoj stranici ove teme.

Mislim da je ovo jako bitno i aktuelno i da se radi o problemu koji itekako postoji, ali se ne shvata ozbiljno i njegovo postojanje se negira. (Mehanizam odbrane - poricanje!)

Evo malo i drugih mišljenja:

http://www.theatlantic.com/magazine/archive/2008/07/is-google-making-us-stupid/6868/

Ovaj članak je napravio 2008. senzaciju i pokrenuo žestoke i ozbiljne rasprave u Americi.

Zadnjih 25 minuta skoro nikako da nisam mogao pristupiti Vukajliji. Izgleda da je preopterećen server. Samo da podsjetim na ovu temu. Mislim da je dosta bitna stvar. Neću više spamovat, evo samo jedno podsjećanje.

i ja. očigledno je neko preopterećenje

I onda se preopterećenje nastavilo! Evo sad konačno nema više preopterećenja, ovo je poslijednji pokušaj oživljavanja teme. Pogledajte zadnjih par postova, tu je sve rečeno. Mislim da je ovo vrlo bitna i aktuelna tema, inače ne bih na njoj ni insistirao.

Evo jednog odličnog članka o uticaju društvenih mreža na ljude.
Tekst je objavljen u časopisu Gardijan. Zaista vrijedi pročitati!
http://www.guardian.co.uk/media/2011/jan/22/social-networking-cyber-scepticism-twitter

Eve ga još jedan linkić :

http://www.dumbestgeneration.com/home.html

Definitivno smatram da kompjuteri nisu igracke.Kada su se prvi tv- i pojavili i oni su bili skupi i tretirali se slicno, da li mozemo i televizor ili radio nazivati igrackama.U komp se mogu utrpati i jedno i drugo, kompjuter ne sluzi samo za Warcraft.Mene nervira kad vidim roditelje koji kupuju skupe konfiguracije svojoj deci od 7-8 godina po nekih opscenim cenama a sami nemaju pojma ni film da puste na bs playeru, pa kad klinja obori sistem cackajuci gde ne treba jebu mu majku i padaju batine jer mora ponosni otac da plati soma dinara nekome da mu digne sistem.A sto se tice interneta, slazem se da stvara zavisnost.U svemu treba imati meru.