Učim neki SEKS (Savremene ekonomske sisteme) na FPN-u. Tamošnji studenti nisu baš ekonomski potkovani, a ja nisam izuzetak. Najviše me bune pojmovi iz fiskalne politike. Evo nekoliko pitanja, plastična objašnjenja su dobrodošla jer takva voli i naša profesorka.

1. Kako neka zemlja kontroliše snagu svoje valute?
2. Zašto nije dobro ako je valuta nerealno jaka i kako ona postaje jača nego što bi trebalo da bude?
3. Zašto je preduslov za razvoj ekonomije često devalvacija valute?
4. Kako vlada fiskalnom politikom može da utiče na inflaciju (da je snizi)?

Dakle, samo plastično, onako, za debile pošto sam ja taj.

evo ja studiram ekonomiju probaću da ti odgovrim ono što za sad znam
4. Inflacija može da se snizi tako što će doći do kontrole opšteg nivoa cena i količine novca u opticaju. A to se radi tako što se smanji javna potrošnja države. Za porast inflacije, radi se obrnuto, tj namerno se povećava potrošnja. Uz to, povećavaju se porezi, zato i jeste fiskalna.
Ako ti treba pojašnjenje reci.

2. Znam da ako je valuta suviše jaka onda je to problem za uvoz ili izvoz... Valjda japanci redovno devalviraju svoju valutu da ne bi imali problema sa time...

1.Snagu svoje valute kontroliše tako što kontroliše njenu količinu u opticaju.
2.Ako je valuta nerealno jaka proizvodi te zemlje na stranom tržištu su preskupi, što dovodi do smanjenja izvoza.
3.Isto što i dva, devalvacija je jedan od načina za povećanje izvoza.
4. To što reče Straja, plus povećanje poreza dovodi do povećanja cena robe, što vodi smanjenju potrošnje.

Odma' da se ogradim, nisam ekonomista.

U vezi sa 2 i 3: ako domaća valuta izgubi vrednost, to bi trebalo da olakša izvoz i oteža uvoz, pod uslovom da cene u zemlji, u domaćoj valuti, ostanu nepromenjene. Recimo da je evro 100 dinara. Ako je cena nekog proizvoda 100 din, on će imati cenu od 1 evra kad se izveze, ako se zanemare dodatni troškovi. Ako dinar oslabi tako da evro vredi 200 din, a cena proizvoda ostane 100 din, proizvod će vredeti 0,5 evra na stranom tržištu, pa će ga biti lakše prodati. To je valjda taj neki princip.

U prevodu, ako mu jen dođe 100 dolara (lupam) onda bi japanski auto koštao 20.000 dolara i bio bi preskup Ameru i ništa se ne bi prodalo. Zato oni kontaju, bolje da mi jen bude 60 dolara pa da auto košta 12.000 pa da i prodam nešto. M?

Inflacija je zapravo procentualna negativna razlika između zarade i rashoda države? Ako država godišnje prihoduje 100 evra, a troši 102 - onda je inflacija 2 odsto? Kontam da povećanje inflacije nikako ne može biti dobro, ali da se to radi kako bi se povećala potrošnja, dale pare narodu (13. plata, penzija i te fore) da bi se kupili glasovi. Zato inflacija raste u predizbornoj godini.

Hm, ovo je valjda deficit, a ne inflacija. Inflacija je samo porast cena, to jest pad vrednosti novca.

Eh, da i ja samo da dodam da nisam ekonomista, samo kao laik pominjem...

Tako je.
Pazi, inflacija nastane kad ima previše novca u opticaju, što dovodi do smanjenja njegove vrednosti. To znači da za puno keša možeš da kupiš jako malo stvari.

Da, jbt. Vidiš kakva sam neznalica. Ali kako nastaje inflacija? Samo ako država štanca pare bez pokrića ili može još nekako?

Inflacija predstavlja po definiciji OPŠTI RAST CENA.
Do njega dolazi tako što se opšti nivo cena dobija po formuli : Količina novca u opticaju/količina proizvedenih dobara i usluga.
Otud sledi, da je stvar jednostavna. Manje trošenja, manje para sledi niže cene, niže cene, manja inflacija.

Apsolutno, inače bi svi samo štampali novac kako im treba, a upravo ovaj gornji obrazac im to ne dozvoljava.

EDIT: inflacija nije ova razlika koju si rekao, to je deficit ili pak suficit.

Naravno da može, a prvi novi razlog takođe sledi iz obrasca ovog koji sam napisao.
Recimo, padne proizvodnja u zemlji, kao sad kad je kriza, i onda cene skoče jer para ima isto ALI smanjio se broj dobara i samim tim su skuplja.
Još jedna varijanta je slabljenje valute na međunarodnom tržištu, recimo dinar oslabi u odnosu na evro, kao što je i slučaj i onda hleb umest 40 košta 45, 50, 60 din...Vrlo jednostavno.

Ajde malo plastičnije, ako te ne smaram. Dakle, Srbija proizvodi 100 jabuka, cena jabuke na svetskom tržištu je realno 1 dinar. Sledi da Srbija mora da ima ukupno svega 100 dinara u opticaju. Ako štanca 200 - podstiče inflaciju (ona bi bila 100 odsto).

Ako Nemačka proizvodi 500 jabuka i odštampa 250 maraka, onda bi realno bilo da je marka duplo jača od dinara? Ali pošto su Srbi naštancali dvostruko više, onda marka mora bude 4 puta jača?

Da li me neko razume, užasno sam konfuzan?

Само бих се укратко надовезао, мада сама економија није специјалност.

Поред смањења извоза, долази до већег задуживања државе, јер фиктивно имаш много више новца него реално.

Инфлација је пад вредности валуте наспрам неке референтне валуте или злата. Идеално је да имаш новца у оптицају у истој мери као и злата. Зато и није битно колико је јака валута већ колико је стабилна - швајцарски франак ти је пример.

E, ali pazi, smatra se da je neka mala inflacija bolja nego da nema inflacije. Nisam siguran kako to funkcioniše, ali valjda ta inflacija omogućava da se ekonomija lakše prilagodi na neku novonastalu krizu. Nek objasni neko ko zna.

To sve manje i manje. Sad se koristi korpa valuta ili prava vučenja.

Evo ovako.
2010. Srbija :100 jabuka, 100 dinara u opticaju. Cena je 1 dinar.
2011. Srbija:100 jabuka, 120 dinara u opticaju. Cena je 1,2 dinara. Inflacija je 20% u odnosu na prethodnu godinu.

Drugi primer:
2010. Srbija :100 jabuka, 100 dinara u opticaju. Cena je 1 dinar.
2011. Srbija: 50 jabuka, 100 dinara u opticaju. Cena je 2 dinara za jabuku. Inflacija je celih 100%

E sad, ovo za poređenje Marke i Dinara ne ide tako, dosta je kompleksniji odnos jer se ne gleda samo proizvodnja i količina novca, već i berza, zatim trgovina među državama, izvoz/uvoz, spoljni dug, životni standard itd.
To je već teže da se odredi i to rade stručnjaci.

Ako Srbija uđe u tu inflaciju od 50 odsto, šta sve može da preduzme da bi smanjila istu? Ok, može da radi, štedi, radi, štedi... ali da li ima nekih trikova?

I jesam li dobro shvatio ovo za namernu devalvaciju valute? Gore sam pokušao da objasnim sa automobilima i jenom.

Pa jesi, tako sam čuo na sociologiji, japan ima takvu ekonomiju da stalno obaraju valutu...

Kažem ti, mora da smanji potrošnju državnu, a to je ono što je skoro bilo, zamrznute plate javnom sektoru itd. Dakle štednja + povećnje poreza jer što je veći porez biće manja javna potrošnja. Samim tim umrtvljuješ ekonomiju na neki način.
A ovo za jene, mislim da je to tačno.

Može da poveća kamatnu stopu. To onda otežava uzimanje zajmova, što smanjuje količinu novca u opticaju.

Postoje i neke fore sa kontrolisanjem ponude i tražnje, ne znam kako to ide.

То тек треба да се види колико ће бити успешно, лично сматрам да је то како би се смањила америчка презадуженост. Злато је злато, погледај цену за време кризе. Није швајцарац за џабе швајцарац.

Hvala svima na kvalitetnoj raspravi, pomogli ste mi prilično. Ako se neko seti još nečega neka piše, ako niko ne piše neka modovi ključaju.

Оксе, ја сам ти релевантна за ову тему :) Хоћеш овде да срочиш шта те још занима ил да се јавиш у пвт ако треба нешто?

Evo je ova sa prosekom 10.0 :)

Тетка, читам сад шта си писао и могу ти рећи да сам одушевљена како владаш овим економским темама :)

K'o što rekoh onomad, imao sam i ja prosek 10 dok nisam položio drugi ispit.

Мораш да поставиш прецизна питања! :)

Једна мала испрвка, у наслову теме стоји питање шта је фискална политика, а питања која си поставио махом се тичу спољно-трговинске и монетарне политике, па нисам сигурна да ли је грешка или те и даље занима шта је фискална политика?
Друга ствар, девалвацију треба разграничити од депресијације. девалвација се везује за фиксни девизни курс, а депресијација за флуктуирајући. Девлвација је мера коју предузима држава прописујућу нови, нижи девизни курс, односно обарање вредности домаће валуте у режиму фиксног девизног курса и није добра као мера економске политике јер само у кратком року може да побољша платни биланс.
Депресијација је пак смањење вредности домаће валуте у режиму флексибилног девизног курса, који подразуме формирање девизног курса у зависности од кретања понуде и тражње за девизама. Депресијација динара у односу на евро значи да је потребно више динара да се купи један евро него раније- ако курс са 100 порасте на 110, кажемо да је динар депресирао у односу на евро. Ово може да буде добро за извоз јер српски производи постају јефтинији у иностранству, као што ти је неко објаснио, међутим не мора увек нужно депресијација да побољша платни биланс. То је тзв. Маршал лернерова теорема.
Да ли ће депресијација побољшати платни билнас зависи од тога каква је елстаичност иностране тражње за домаћим производима и обрнуто.

Инфлација је увек, али увек монетрани проблем и не решава се фискалном политиком, него монетраном, дакле политиком скупог новца- високим каматним стопама :)
Наравно као инстументи фискалне политике којима се ублажава потрошња, а самим тим и инфлација користе се порези, царине, таксе, доприноси али увек у комбинацији са монетарном политиком и то рестриктивном кад је инфлација у питању.

Katija, svaki ti dao, vidiš da sam duduk. Mnogo mi to stručno objašnjavaš, nemoj ja da krenem o novinarskom stilu stručno :)

Ajde probaj plastično da mi pojasniš kako se devalvira valuta namerno i zašto. I da, kako velika stopa stranih investicija može dovesti do precenjene valute zemlje u kojoj je investirano?

Putem berzi sinak, putem berzi...
Berze mešetare i oteraće nas sve jednog dana u pet pički mat.
Kud ćeš plastičnije?

Фиксни девизни курс је такав курс где је вредност валуте фиксирана за неку другу, углавном јаку валуту или корпу валута. То значи да је држава прописала да на пример 1 евро износи 100 динара. И нема везе каква је понуда и тражња за девизама, на тржишту, то је тако и амин. Углавном је овај режим редак, најчешће се ако је курс већ фиксиран, одреде уске маргине изнад и испод у оквиру којег курс може да плива.

Девалвација значи да држава донесе меру, да сада више 1 евро није 100 динара него 110. То се ради да би се постигла атрактивност извоза.

Међутим, треба водити рачун и о девизним резервама. То су резерве централне банке, које она користи да би регулисала и одбранила курс. Добро је док је тражња за динарима већа, тада ЦБ купује евре и продаје динаре и увећава девизне резерве. Лоше је кад расте тражња за еврима, што је чешћи случај. Тад држава мора да продаје евре да би одбранила курс и задовољила тржњу, а проблем је што резерве нису неограничене :)

Стране директне инвестиције значе да странци желе да инвестирају у Србији на пример и јављају се на тржишту као купци динара, тачније продају евре а траже динаре. кад расте тржња за динарима, расте вредност динара, односно домаћа валута апресира у односу на страну, тачније бива прецењена :)

јеси разумео?

Jesam kurac... Zašto stranac kupuje dinare? Oće, recimo, da kupi NIS. Da li to znači da za svoje rublje prvo mora da kupi dinare, jer je cena NIS-a u dinarima? Dalje, taj stranac pravi dinare, a ne rublje. Dinar sve jači i jači, a ustvari ti grdni dinari nisu naši nego ruski. Ako je neka kriza, Rus može da proda sve te dinare i ode u Burkinu Faso, a naš dinar doživljava kolaps.

M?

Катија ЕКОНОМИШЕ!!! ја тренутно учим основе економије (правни) и сад знам кога да питам ако ми нешто не буде било јасно. а вероватно неће кад крену они графикони везани за монопол и антимон. политику...

Он мора да купи динаре. Динар, тј. новац је као и свака друга роба. Кад расте тражња за њим, расте му цена и обрнуто.

Кад сви хоће да инвестирају у Србију, морају да купе динаре, динар ће ојачати у смислу да ће апресирати, мање динара ће требати за 1 евро, тј. више евра ће требаи за један динар. Зато су стране директне инвестиције пожељне у економији. Прилив капитала.Међутим, ту сад имаш милион шема и шемица како се профит износи из земље и слично. Бар порез да нам плате :)

Ne ide to tako oks, prvo ruska vlada uceni srpsku vladu da obori ili jača dinar da bi mu bio jeftiniji i onda opsa kurs sa 100 npr dinara za evro ode na nerealnih 78(primer od pretprošle godine) čim kupe akcije, ode dinar u neslućene visine.
Samo je nebo granica!!!

Ma to je jasno, nego meni sada treba ovo teorijski :) Kao da nema korupcije i to.

Баш хтедох да кажем, аурора, имаш ону тему где се јадају људи, па реци све шта ти је на души, немој овде да лупеташ, мајке ти. Виш да дечку треба теорија и да је озбиљан.

Катија, која си година? јел би знала неке графиконе да ми објасниш типа еластичност тражње и алокативни губитак, монополска равнотежа и еластичност тражње?

Прва мастера.

Знала бих. Кад будеш учио, па наиђеш на нешто што ти је нејасно, пошаљи ми у пвт.

одлично! договорено :)

Imam neka potpitanja za Katiju, Straju i ostale eksperte:

1. Šta tačno predstavlja rast privrede neke zemlje? Da li je to povećanje prihoda te zemlje od privrede? Ako jeste, to sveukupno ne mora da znači i bolji standard građana jer istovremeno može rasti i uvoz, a ukupni platni bilans postajati negativniji. Ili, paralelno sa privrednim rastom, vlaa može štedeti, vraćati dugove i građani neće osetiti plodove svog rada.

2. Ako je ovo gore tačno, koji parametar onda govori o rastu standarda građana, tj debljini njihovog džepa? Da li je to dohodak po glavi stanovnika?

3. Šta je bruto nacionalni proizvod?

4. Kako se obuzdava valuta kada dođe do hiperinflacije poput one u Jugoslaviji 1993-94? Jasno je da država mora da štedi, da krene u privatizaciju, da moraju da se otpuštaju radnici iz neefikasnih firmi, ali kako se od novčanica sa milijardama i milionima stiže ponovo na one normalne?

Tuki što ima ekonomista ovde... A ti se, Okse, jebi sam sa Savremenim ekonomskim sistemima...

Ajde bre solidarišite se malo i pomozte. Evo još jedno pitanje (osim ova četiri gornja neodgonetnuta): Ekspanzivna fiskalna politika je u principu podsticanje potrošnje? Tj, vlada mnogo investira, deli lovu i (ovo je sad važno) smanjuje poreze ili povećava poreze?

Bolje ti je ne razmišljaj previše, samo će te glava zaboljet :)
1. Rast privrede ti je rast BDP-a na godišnjem nivou. BDP se sastoji od nekoliko komponenti: lična potrošnja, investiciona potrošnja, vladina potrošnja i saldo izvoza u uvoza. Pa ti sad preračunavaj.
2. Dohodak po glavi stanovnika, ali korigovan za inflaciju, znači realni.
3. Bruto nacionalni proizvod ti je Bruto domaći proizvod + neto faktorski dohoci - prihodi državaljana tvoje zemlje u inostranstvu minus prihodi drugih državljana u tvojoj zemlji. Najprostije rečeno.
4. Može da se uvede nova valuta, to je bilo '94 godine. To je valutna reforma. Imaju još neki načini - ograničavanje investicija, restrikcija redita i još dosta toga...

A ovo za ekspanzivnu fiskalnu politiku. Ekspanzivna je kad su porezi manji, pa narod ima više para i veće su potrošnja i investicije, što utiče na rast nac. dohotka multiplikativno. Isto tako, povećanje državnih rashoda je ekspanzivna fiskalna politika.

Ne zamaraj se mnogo :)

Hvala, Milodarka!