Vrtić, 1988. : Miki je mali, četvorogodišnjak pun znanja. Vaspitačica još ni ne pita, već dobija odgovor od dotičnog. Uvek uredno zalizane kose na stranu, nežan i pomalo plačljiv i razmažen. Ni ne nazire se u šta će mali Miki izrasti.

Predškolsko, 1990. : Sada već "veliki" šetogodišnjak bez prednjih zuba, zna da piše i čita, oduzima i sabira, pa ponešto i podeli. Postaje sve nežniji i razmaženiji. Još uvek seksualno neopredeljen.

Peti razred osnovne škole, 1996. : Po očekivanjima, Miki je i ove godine državni prvak iz matematike. Drugari iz odeljenja ga ne poštuju nimalo, čak štaviše, zadirkuju ga jer nosi naočare i "tera" kosu na stranu. No, nalazi sebi spas u ženskom društvu i potajno se interesuje za tipa iz drugog odeljenja.

Osmi razred osnovne, 1998. : Miki, u školi već prozvan za homića, dobija prvu četvorku, i oči mu suze od neverice. U sobi ima postere silnih video igrica, iza kojih se kriju "vreli mačo tipovi" na koje se on loži. Često ga zatiču kako sam sebi guzicu nabija na ivicu klupe, kako gura olovke i srednji prst u usta, skroz do grkljana, kao i da sam sebi gura preste u analni otvor.

2008. godina: Miki je sada već vanprosečan student ETF-a sa svim desetkama, i ponosno ističe da je gej. U kraju dobija nadimak Gejnije . . .

10. 10. 2010. godine: Miki završava ETF kao student generacije, i sa svojim partnerom, takođe gejnijem šeta ulicama Beograda na paradi ponosa. Dok je šetao, iz nepoznatog pravca, metak ga je pogodio, Miki podleže ranama i tako završava svoju "karijeru". U Srbiji 3 dana žalosti koje polovina ljudi ne poštuje. Izvršilac ubistva ostaje nepoznat.