Gibson Les Paul
Sveti gral bluz i rokenrol muzicara. (Njegov arhineprijatelj je Fender Stratocaster)
Gitara o kojoj sanjaju i tata i sin a ako se ima prenosi se cesto sa kolena na koleno.
Vazila za redmet koji nije za sminkere i te takve folirante, nego za prave rokere...
Punog hrskavog i kremastog zvuka, strasnog trajanja tona, klasicnog oblika i cvrste konstrukcije, muski teska, vidjena u rukama umetnika kao sto su Piter Grin, Pol Kosof, Dzimi Pejdz, Sles, Geri Mur, Al Di Meola i td.
Klincima koji pocinju da sviraju stari macori valjaju pricu : ,, E, kad sam ja przio imao sam ,,DZIPSON'' iz sedamdesetih, boli glava i onda nestale pare i morao sam da ga prodam. I posle vise nije bilo to to i batalim ti ja svirku... ''
Ima daleko skupljih, kvalitetnijih i funkcionalnijih gitara ali mislim da nijedna gitara nema taj status boginje niti ju je vise merak drzati u rukama.
Sin: Tata, hoces li da mi kupis Gibson Les Paul Standard u Iced tea burst boji sa poledjinom i vratom od mahagonija a vrhom od tigrastog javora sa dva Burstbucker Pro magneta i stopbar tailpiece kobilicom, sa jednoslojnim oivicenjem, bisernim markerima na griftabli od ruzinog drveta, nitroceluloznim lakom, 4 potenciometra u boji zute smole i koznim koferom sa Gibson USA natpisom?
Tata: Sine, a sto se ti ne bi lepo drogirao ko i sva normalna deca?
