Особа,обично мушког пола, која због вечитог страха да неког не повреди,или да сама не буде повређена,ћути у ситуацијама када би требало да говори,по цену да јој пропадне прилика да тиме учини нешто у своју корист.То што у глави има спреман говор који је дужи од Линколнове гетизбуршке беседе и што ће изнутра гристи сам себе као гладни пацов Карло партизане у серији "Непокорени град",није ни најмање релевантно,јер је просто научен да све трпи и таложи бес у себи.Док год има по један Бромазепам за увече,није ништа страшно.Међу другарима "добар к'о 'леба,ал' згодан за зајебанцију", а за супротни пол "супер друг,ал'пре би' дала оном циги из црвене зграде него њему,нећу да угрозим пријатељство".
Алузија из наслова се наравно односи на чувено "немо" гламочко коло.