NE! On nije pička kao ovi ostali dižači. No, krenimo od samog početka, od majke Ruške odvratne sisulje koja je celog života živela na obroncima kojekakvog pičkojevca, i još goreg NN oca za koga se samo zna da je Rušku, pod dejstvom teških opijata, verovatno jebao preko kurca jer je i njemu verovatno žao što ga je umočio u takvu saragu.

Još od malih nogu Ruška je od njega pravila indigo. Kao mali nije imao drugove, već se u planini igrao sa stablima i panjevima veličine prosečnog automobila. U dvanaestoj godini dobija oblik porodične kaprićoze, glava počinje da mu se već u desetoj spojila sa ramenima, a listovi su mu otekli kao Safetu Sušiću.

Njegov talenat primećuje u drugoj godini srednje škole njegov nastavnik fizičkog kada je debeli srednjoškolac krenuo da prevrne njegova na njega, zato što mu je ovaj dao keca jer nije mogao da uradi kolut napred. Od tog trenutka, nastavnik postaje njegov najbolji prijatelj, iscelitelj njegove monotonije i otac kojeg nema.

Naporno radeći, dolaze i nagrade na nacionalnim prvenstvima, otvoreno prvenstvo kontinnta, ali i slava kao i prvo mesto u bacanju balvana s`ramena ispred lokalne birtije na koju Gruzin postaje veoma ponosan. Slava je svuda oko njega, ali ne, on ostaje imun na američka govna koje mu nude. Ponosno neguje dlake po leđima i rukama. Drka ga 4 puta dnevno, deformitet iz detinjstva, jebiga nije on rastao u urbanim sredinama, ne gasi radžu, i ne stavlja regenerator na dlake ispod mišaka.

On je primiivac, ali jebeŽga, on je glavni kanditat za zlato na Olimpijadi.