Hipohondar

Osoba koja se raduje svojoj nesreći.

Jednog zimskog jutra dotična osoba se budi u pola 5 i krene da obavi malu nuždu. ALI STANI, zašto sam se probudio tako rano? Znao sam da sam u pravu, nešto nije u redu sa srednjim uhom ili pankreasom.
U tom trenutku ga hvata panika i žurno odlazi po zdravstvenu knjižicu, te odlučuje da svim ukućanima saopšti nesrećnu vijest i budi ih dok drhtavim rukama poziva taksi, jer zna iz iskustva da niko neće da ga vozi u hitnu. Duboko razočaran nerazumjevanjem ukućana trči niz stepenice i zna da ga sekunde dijele od smrti ako taksi zakasni. Počinje da mu lupa srce.
Najzad dolazi u hitnu pomoć (i taksisti ostavi pozamašan bakšiš jer žuri), i naravno nije ni malo zainteresovan za ljude koji tu čekaju prije njega, jer SEKUNDE SU U PITANjU.
Nakon što ga medicinska sestra isčekira pred svima i zakuca ga u čekaonicu, počinje da se žali ljudima oko sebe (i nađe sagovornika koji je isti kao on, jer sličan se sličnom raduje), i iznenada shvati da je pogrješio i da je u pitanju pijelonefritis i da je to povezano sa karotidama jer naravno sve je to složen proces koji ... I konačno ulazi na pregled (potpuno zdrav i već malo mirniji). Nakon što doktor shvati da ima PACIJENTA, izmjeri mu pritisak i slaže da je idealan, tutne mu u guzove inekciju za smirenje i pošalje ga kući.
Ulazi u stan gdje ga radi reda čekaju ukućani i kaže: nije dobro, nisu ništa našli ali jednog dana... vidjećete, ja znam da nešto nije u redu.
I zaista jednog dana gospodin dobije grip, i prestretan odleži tri sedmice u nadi da će imati neku goru boleštinu, kako bi i oni konačno shvatili da je u pravu!

ISinstiktivni samojed · 27. apr 2016.209