Idiotluk
Devedesetih, da ne kažem ranodvehiljaditih, ljudi su išli u kafanu da se zabave, pojedu nešto što im prija stomaku, duši, telu, duhu. Tada, odem ti ja u restoran, naručim belu vešalicu (to je jedino meso koje ne mož da ne valja). Otišao sam, jebiga, oću da jedem, gladan kao ker i ne treba mi društvo. Dolazi konobar, donosi meni (menu, za neupućene), a ja jedva čekam da zakoljem neku mesinu. "Gospodine, ovo je Vaš meni!" Važi, hoću meni to-i-to, strava, 15 minuta čekanja, opet strava... i ... stiže mesina. Pojedem ti ja to, srećan kao kuče, mrdam repom koji mi je zakržljao još u doba neopaleolita, prdnem jednom, ček, još jednom i nastavim da vrtim. Repom, dakako. Snimim sisatu u uglu, tamo pored statue malloga Davida koji samo što se nije u'vatio sa sopstveni komad kamena. Da ne kažem kurčič.
E, to nije idiotluk. Idiotluk je ovo....
2012 idem u restoran, jede mi se, saću da pitam moju fejzbuk družinu gde bi mogao jesti a tako me boli kurac za zareze i za to da ako govorim o sebi treba da napišem bih a ne bi. Isto tako cenim da su tačke i zarezi precenjeni i mislim da to koriste samo hipsteri kao i gramatiku a najviše volim kad neko umesto v koristi w. Znači, zarezi, zbogom. Reče mi jednom neki lik da se nije forskverovao i da mu je zbog toga umro teča. Zato ja moram da se izforsverujem toliko da me boli kurčina, koja mi je zakržljala, da li sam u Prčljiću ("Odličan restoran vr' hrane, čije ime ne mož da se pomene iz očiglednih razloga"). Kada budem stigao kući, moram napisati tvit o tome kako mi je bilo, eventualno kako sam gladak valjkasto-obli objekat israo iz svoga dupeta.
Sada, mogu mirne duše da spavam.
"Tweet: Sada odlazim na spavanje. Voleo bih da mi poželite laku noć"
Komentari
MORAO BI DA POSETIŠ NEKO STRUČNO LICE.
МЕНИ СЕ ОВО СВИЂА АЈМО ЉУДИ ПЛУС ДА ПРОБИЈЕМО ДО НАСЛОВНЕ АЛЕ АЛЕ АЛЕЕА
Jebiga, kad budeš jeo u Kotliću i morao da se forskveruješ, tad će da postane zabrinjavajuće. :)