Vodiš konverzaciju sa nekom nebitnom osobom (dosadan rođak koga moraš da ispoštuješ, ili cura na ispraćaju koju pokušavaš da zbariš npr). Posle pet žešće dugih minuta uspevaš da se setiš genijalne reči koja će da razbije monotoniju. "Inače?", progovaraš. Osoba te gleda bledo i ne zna šta da odgovori. Okreće se i odlazi. Dobro, bar više nema one neprijatne tišine...