Kad konj veže gazdu kako sluga kaže.

Баш ме нешто болео курац да се дружим са њим, нон-стоп слушам исте приче, радим исте ствари, трпим смор изнова и изнова и шутнуо сам га првом приликом кад ми од њега/ње ништа више није требало.

Форум одјеб напорном тролу инвентивном к’о српска реклама за пиво, стања свести штанцованог к’о београдска штампа по цени од 30 динара.

Живот га је водио кроз разне успоне и странпутице, од једне луке до друге, свугде је пошао ал је на крају ипак на форум дошао. Са циљем да подјебава форама степена оригиналности према којима је мисицин “Мир у свету” Молијерова умотворина...

Последњи стадијум патолошке лењости.

Депресивни кафански народњачки поджанр песама.

Радња истих је милијарду пута разрађена и почиње главним јунаком песме који је одлепио од момента сусрета са безименом famme fatal, пошандрцао после прве (и једине) ноћи кад му је мистериозна подала цупи, а потпуно изгубио мало преостале памети кад је дотична инстант турбо нестала из његовог живота, баш као што се и појавила (евентуално оставивши му чарапу, ћега или маскару за фетиш и дуго сећање).

После овакве животне мегатрагедије, главни лик се упушта у филозофску контемплацију са циљем откривања крајње Истине - и долази до закључка да се његова опсесија родила без душе и да зато момцима отима исте, на једну ноћ, баш као њему.
Иде,
даје се,
обеспамећује
и нестаје.

После “реке алкохола”, “безброј дана” и “стотина кафана” на крају песме испражњени главни лик се враћа у Босну маторој кеви - која му сере како је ништарија, алкос и како од њега никад неће дочекати унуке...

Педагошки начин да неком кажеш да је глуп.

Било какав скуп разјарених малолетника после пет тура пива испред киоска.

Најзаступљенији облик туризма канцеларијске популације. По својим садржајима најелитнији, пошто су предмет посета најудаљеније и најскупље туристичке дестинације.

Веома се потрудио. Прегазио је преко сопствене природе, учинио оно што ни у сну не би због било чега другог, дао крајњи напор како духа и тела, тако и новчаника, али... Неће јебати.

Избељивање говнета хемијским средствима, додавање шљокица и циркончића, одузимање (покушај) непријатног мириса (смрада, ја се извињавам) ароматичним средствима, порицање његове фекалне природе и на крају - као врхунац тога додељивање новог имена. Коректног. После тога говно може и у тањир. Наравно, не оног који га је фарбао, китио, мирисао и преименовао.

Џелат истине.

Годишње замерање екипи људи које ниси могао да позовеш на рођендан.

Било каква хигијенска операција перформирана по стану који је толико прљав да ни један поштен глодар или инсект који држи до себе у њега не би ногом крочио.

Архаични назив за мајку који се употребљава једино у ситуацији кад је неком јебеш.

Мисао која политичару са власти прође кроз главу кад види обичне људе како протествују или штрајкују.

Једна једина теорија која фитује у самоопис 99% људи.

Зна ли неко неког ко тврди да је најебо због сопствене неспособости и/или зато што је ђубре од човека?

Збирни назив за све оно у што у животу радимо и што нам се дешава.

За неке људе, појмови истоветни неплаћању. Све док не дође пејбек тајм.

Направа стара најмање 6 година, не мања од 15цм у дужину (грађевинска дозвола required) која се вади из кутије са старим стварима и поново ставља у употребу после цркавања "нормалног" мобилног телефона.

Лајтмотив неких америчких филмова, базиран на стварној могућности да се поменутом граду "трајно сјединиш и у добру и у злу" истог дана када си нашао особу са којом ћеш да стајеш на луди камен. За цирка педесетак зелембаћа административнух трошкова.

Сценарио је добро разрађен и нема већих одступања: отиш'о си са нешто кинте у џепу да окушаш срећу на рулету, блек џеку, покер апарату или нечему сличном, шатро посрећило ти се и у тренутку док су жетони колали у твоје наручје приметио си фул пичкицу неваљалог осмеха са цигаром и мартинијем у руци. Погледала те је значајно. Пришао си јој. После пар клише фраза "јел то почетничка срећа или си често овде" "хани, ја мислио да ми се посрећило због оних жетона, а ево сад упознајем тебе", још мало мартинија, још скупог дувана уследио је позив у хотелску собу.

Међусобно усхићење. Сцене дивљег секса. Гардероба разбацана по соби. После истовремених (симултаних) оргазама актери схватају да је само судбина могла спојити баш њих двоје у граду греха. Небитно што она сваке друге вечери дрежди по коцкарницама тражећи младог мајмуна. Небитно што једно другом једва знају имена. Па шта што је он аутомеханичар из Монтане чија годишња примања покривају једва месец дана њеног начина живота. Уосталом кога заболе што је она од година стажа навукла хепатитис Ц типа, имала 4 абортуса, јури је бивши макро и живи по хотелима када наће неког као што је он. Створени су једно за друго. Венчаће се. Кад? Одмах!

04:25 после поноћи, канцеларија дежурног матичара. Чекају у реду. Жваке и јаки парфеми преко мириса синоћњег банчења. "ДА" x2. Повратак новопеченог брачног пара у хотел.

***

Буђење у 3 сата после подне, мамурлук. "Ау јеботе шта смо ми то...", "е, било је баш лепо синоћ, немојмо то да кваримо, ја сад морам да идем". Он се враћа у хоумтаун, у колима схвата да га супруга оладила и за тих пар хиљда долара. Месец дана касније добија разгледницу из Лас Вегаса, захтев за развод и рачун за киретажу.