Nećete da impresionirate druge, ne brinete o svojoj slici u tudjim očima i sve dok je tako, sebi, radu na sebi, potpuno se posvećujete. Tako ništite svoju malodušnost. Osećate, kad ste sami, da ste potpuno spokojni i ne pomišljate ni na tren o zatišju pred buru. Takvi ste što imate svoju nepromenljivu sudbinu, takvi ste jer niste kukavice. Niste besni na sebe, pa niste besni ni na na druge. Govorite iskreno kako se nikada ne tešite tuđom nesrećom. Jadikovke drugih ljudi vam pružaju neku čudnu kratkotrajnu utehu, jer smo, ipak, svi u svemu zajedno.Vi tada odlično znate da ste samo dodali svojoj muci i te tuđe muke da biste ih zajedno podneli. Pa vi sve odmah rešavate! Evo, slučajno se pitah kako može bolestan čovek drugom poželeti zdravlje, kada niste čuli ni za jednog zdravog čoveka koji drugome želi bolest? Na samrtnoj postelji rodbina koja suznim očima želi zdravlje svojim najmilijima? Ta osoba ne želi da ozdravi, nego jedino moli za zdravlje svojih bližnjih. Verujem vam na reč: Ima dobrote!...Nikako se ne razbacujete žustro svojim rečima, ne mislite da imate neke posebne uvide kojima su samo retki obdareni i tako dobro znate na čemu ste, dobro znate da ne bežite od sebe. Hoćete činjenice? Ćutite mirno, u mislima niste brzopleti, u mirnom govoru niste izveštačeni, a u duši niste nemirni. Samo budite strpljivi, jer će doći do pravde koju zaslužujete. Znam da ste pomalo zbunjeni, ali to je normalno. Opravdavam vas. Vi ste i revnosne patriote svoje zemlje i u četiri zida ste patriote svojih zidova. Vi prihvatate da imate problem, zato se stalno menjate i ta promena vam godi. Kao što rekoh, vi izvrsno dobro uočavate probleme drugih ljudi i predusretljivi ste bez ikakvog koristoljublja. Vi dobro poznajete sebe, pa je tako i sve što iskazujete dobro. Grandioznosti, narcisoidnosti, rasipanju inteligencijom nema ni traga, jer vam takvi odbrambeni mehanizmi nisu potrebni. Zašto biste svoja uverenja nametali drugima? Vi znate da ljudi nisu ni instrumenti ni igračke i zato se ne bojite stare dobre istine koja kaže: Kako činite drugima, tako će i drugi činiti vama. Vi umete da svanete u novi dan! A, svakako, svoje patnje ćutke podnosite i ne gordite se njima, već ih sami sa sobom rešavate. Kada je je neko bistriji, oštroumniji, pametniji, dovitiljiviji od vas, vi od takve osobe tražite savete i ta osoba vam ih srdačno pruža. Zato je vaša blagonaklona stamenost potpuno iskrena. Vi tako, jasno, svoje "ja" neprestano jačate, a sve to sledi iz pravednosti ovoga sveta kojom se vi vodite. Melanholija? Nostalgija? Dekadencija? Ne grdite vi sebe time. Vi napredujete, "svakoga dana u svakom pogledu" i kao takav čovek vama je nezamislivo da vas neka vaša neiskazana tajna sputava. Prosto rečeno, iskrenost vam je skromna vrlina. Pa nije ni čudo što nemate kompleksa ni strahova, jer vi nikoga ne gledate snishodljivo, a kamoli omalovažavate. Pred svima isti, svi su vam isti - prosto da prostije ne može. Nakon svake podeljene tajne, jedan napredak i ljubav prema sebi, a ne kajanje i jed. Eh, vi sigurno često pomišljate kako li je onima koji nikada nisu iskreni, jer znate da je cena popravke povremeno osećanje mržnje i gorčine prikrivene tom neiskrenošću, sve dok ta neiskrenost nema više čime da se hrani i na čemu da stoji. Ali isto tako znate da takve čeka veliki mir na kraju svoga mukotrpnog puta. Svoje strasti vi umete da pretočite i ulijete u svoju skromnu, ali pomenimo opet, samopouzdanu ličnost. Neznanje je vaša vrlina, vi uvek jednom prijatnom dijalektikom sa nekim sagovornikom odstranite pomalo od svog bezgraničnog neznanja, i tako svaki dan, pa vam svaki dan pruža najveći praznik u radu. Eh, blago vama! Pa vi možete u snu videti svoj spokojan lik u ogledalu, a i sami znate kakvo je to blagostanje. Sebi, verujem, nikada niste dopustili da se samosažalite, jer svaki problem koji vas saleti nikada ne odlazi u vašu prošlost da se tamo taloži i buđa i nikako ne može da vas potmulo rastrza u duši. Kada govorite, vi ste vedra duha, ali težite tome da se ne ističete. Ali znate u sebi da ste svojim mučnim radom odstranili samoljublje, i to baš ono najgore, ono izvitopereno samoljublje, koje ne uživa u sebi, već umara dušu svoga vlasnika i uspinje se da ostane ono što jeste i da se ne menja, sve dok to uspinjanje i napor liči na predani rad na sebi. Znate da je teško takvim ljudima! Vi znate da su vam drugi uvek potrebni i svaki susret sa drugima vam je mio duši. Mi nigde nismo pogrešili i to što nam se možda loše stvari događaju, to nismo zalužili! Vi znate da se u vama svaki dan rađa poneki novi deo i vi ste kao drvo koje uvek nosi zdrave plodove. Detinjstvo je svima blagoslov, to je neporecivo. Zato ste uvek i znali za čime posežete i ka čemu stremite. Ja sam siguran da vi uvažavate sve priče koje vam ljudi pričaju kao neprikosnovenu svetinju i pritom se uvek smeškate i iščuđujete, a to znaci da bez ikakve konfrontacije ima mesta i za druge, drugačije istine. Ma... to na kraju krajeva vama nije ni važno, a vaša lična relativnost ka svemu samo potvrđuje vašu nepokolebljivost, ma koliko to čudno zvučalo... I sve prolazi, i sve teče, i čini se kao da se prostor u nama širi dok se ne raspadnemo na komade. To već nije istina i obrazloženje je, naravno, suvišno. Vi ne grdite s visine nitkova da biste mu posle laskalli! Vi ne govorite da ste drski prema ološu da biste mu ste iz straha potom dodvoravali! To su koještarije koje mogu samo da ublatnjave čoveka. Vi bez posustajanja hodate po žici, poput cirkuskog aktera, i smelo prelazite preko nje, kao da put nije uzan a visina strašna. Tudji sudovi vama ne mogu da sude, tudji ukusi ne mogu da postanu vaši, tuđa viđenja ne mogu da postanu vaša! Vama se svi poveravaju i vi se osećate zahvalno zbog toga, jer vam se tako ukazuje prilika da nekom pružite utehu, a kasnije ne osećate nikakvo samozadovoljstvo ili licemerje, već činite ono što vam dalje u životu treba činiti. Vi ne dozvoljavate sebi izmišljena drugarstva, velelepna obećanja, lažne nade, koje se čine velikim i privlačnim, jer znate da ispod toga kulja jedan smrad koji truje čoveka - ne uplićete se u klupko života! O, vi predobro znate da, ako dopustite da duša čezne za nečim nepojmljivim, ona bi sve bezobzirno činila da dosegne to što vi znate je besmisleno, iluzorno i nemoguće, dok se samo na trenutke čini mogućim, da bi tako privuklo omamljenu dušu i unakazilo je. Tako se vi držite svega gorenavedenog i sve u svom dobrom životu radite sa ciljem, mirno i smelo. Tako ste uvek i cinili, jer vi dobro znate da se problem uvek ponavlja sve dok se ne reši i da se zato mora postati jači! "La vita è bella"