Osećaj neugodnosti koji vas obuzme kad gledate nekog kako se blamira, izgovara rečenice koje su uveliko prešle prag imbecilnosti, i to ih još izgovara sa ponosom.
Nije to ono, neko glup a dobar, pa kad nešto odvali, nekako vam ga bude žao, nego bre kad vidite nekog osornog i bahatog, gura se u prvi plan sa ubeđenjem da je velika faca. Tad vas preplavi neki osećaj mučnine, napravite facu kao da ste ugazili u govno, možda se čak i od te muke onako kiselo nasmejete i procedite kroz zube "e jadni tvoji roditelji".