Ulazim u sobu , unutrta je potpuni mrak ,vidim samo lica koja prolecu . Tek posle nekog vremena primecujem da u samom uglu sobe sedi mali decak. Prilazim polako i shvatam da sam to ja . Primetio me je ,podigao glavu samo na tren a onda ponovo svoju paznju posvetio igrackama . Tapnuo je rukom po betonu i dao mi znak da terba da sednem pored njega . Seo sam , uradio sam to kruto kao da izvrsavam neko naredjene .Sav sam se najezio ,bio sam uzasno zbunjen.
- Ne razumem – promrljao sam sasvim tiho
- Nista ti ne razumes – Rekao je odgurnuvsi igracke. Cutao sam i cekao da nastavi, glo mi se toliko steglo da nisam mogao da progovorim
– Izgubio si nesto usput – gledao me je sa nekim ogromnim zaljenjem , pokusao sam da shvatim sta mi prica ali nisam mogao da rzmisljm ni o cemu drugom osim o njegovom pogledu
-Sta sam izgubio - posto sam znatizeljan ,zeleo sam da mi kaze . Zustro je okrenuo glavu prema meni I stavio na lice smesak , smesak od kog mi se ledila krv , a svaki misic u telu grcio
- Seti se , sta to ti nemas sto sam ja imao -
- Ne znam , nista, ustvari svasta-
- Nista , svasta – bio je bas ljut – znas ti vrlo dobro sta je to , samo neces sebi da priznas -
Zatvorio sam oci i cekao da cujem sta sam tu rec , mada sam to znao I sam samo sto nisam smeo sebi da priznam . Nisam vise cuo nikakav zvuk , sobom se prolamala bolna tisina . Pogledao sam ali njega vise nije bilo tu , nicega vise nije bilo . Sedeo sam u potpunom mraku . On mi je rekao sve sto je bilo potrebno , meni sada samo ostaje da nadjem to sto sam izgubio i da oteram ovaj mrak !!