Jel ima nešto slatko?
Prvo pitanje nevaspitanog deteta kad dođe u goste. Još se nije ni pozdravilo sa rodbinom i izulo patike, a već zija po sobi tražeći neki slatkiš. Ukoliko nema ništa slatko, onda otvara čokoladu koju je njena/njegova mama donela gostima.
Moja sestra od tetke.
Na stepeništu, na pola puta do stana hvata se za stomak i onako mučno izgovara: jaooo, boli me stomak, glaaaadna saaaam… mama, jesi me čula? Gladna sam!
Tetka: Pa srećo mamina, jela si pred polazak!
Klinka: Ali nešto slaaatko mi se jeeedee…
Pomislim: Hm…klasika…Ovo dete će dobiti šećer, svega mi! Ma boli me uvo, imam Toblerone u šteku, al’ ne dam! Nek otvori ovu masnu čokoladu sa pijace, što su mi doneli… Mogli su i onu za kuvanje da mi kupe, jebote.
Komentari
Minus, jer podržavam slobodu "nevaspitane" dece da otvoreno kažu da im se nešto jede ili pije, kada su u gostima.
Nisu "nevaspitana" vec nevaspitana, tu nema dileme. A ok je da kazu sta im se jede i pije, al barem udji u kucu, posedi 2 minuta, pa se onda izjasni.
Pravim razliku , naravno, ali "barem uđi u kuću, posedi 2 min, pa se onda izjasni"..mislim da je to iz knjige "Kurtoazija za najmlađe" :)
Не оцењујем.
Колико ја видим дете је дошло код тетке. И ја сам тетка и кад би се моја братаница устезала да каже у мојој кући шта жели, запитала бих се да ли сам нормална.
Ne znam za tu literaturu, ako uopste postoji... Svejedno, nista slicno nisam citao. Ovo je nesto sto ti roditelji kazu, ne moras da citas "Bonton za bebe" ili sta vec... Ako se prepoznajes, zao mi je...
@ Mapa
Ja kod svoje tetke sednem, popricam, pita me hocu li sok, donese mi nesto slatko i niko nije nevaspitan, niti drzak, niti se neko zbog necega ustrucava. Ali zato ne uletim sa hodnika pravo u kuhinju da trazim neku napolitanku ili cokoladu. Bilo bi malo bezveze, zar ne mislis?
Ti si mnogo ljut??? Plaču mi definicije :).
Vidi, nisam se prepoznala. U pravo suprotno. Smatram taj segment potpuno pogrešnim u procesu vaspitavanja dece. Jesi li ikada bio u situaciji da kada si bio mali, a izgleda još uvek jesi (izvini zbog procene), da kada si u gostima, pa ti ponude još slatiša, a ti se ustežeš, ruka bi sama krenula, ali si ti fino vaspitano dete i znaš da je dovoljno pristojno poslužiti se jednim kolačićemСамо једно питање. Колико ти сестра од тетке има година?
У мојој кући морам да признам да то не би било безвезе. Али то је моја кућа.
Nikad mi se to nije desilo, jer kad mi se nesto jede, keva mi da pare pa to kupim i niceg nisam zeljna. Mrzim stvar: Idemo u goste da jedemo, uzmi sve sto ti zivot pruza i te fazone... Zna se, posluzi se ko sva normalna deca, imas kuci punu policu slatkisa pa ces jesti. Nemoj da se blamiras kao da su ti oci necega zeljne, bas ostavlja los utisak.
@ Mapa
Cetvrti razred.
Mislim da si u žestokom zajebu, ali ima vremena da me shvatiš. :)
И претпостављала сам да је неко ситно школско дете у питању.
Svako ima pravo da vaspita svoju decu onako kako misli da je najbolje. Ja ovo smatram nevaspitanjem i kraj price. Ko bi se nadao da ce ovako bezazlena definicija postati predmet zustre rasprave!
Kaži teti "dobar dan" ... i ne viči... to nije lepo :)
У праву си. Али васпитање је да будеш и задовољан чоколадом коју си добио!;)
Nevaspitanje je doneti cokoladu od 30 dinara, meni bi se pre ruka osusila. Nije im standard toliko los...
Maro, ajmo mi odavde. Neće bre ni šećer u kocki da ponude :)
Mi to ne konzumiramo! Caooo!
Blago mami :D
samo bez napinjanja :) !
Bili smo mi bili ovakvi...Samo što npr dođeš u goste a na tacni na stolu poređane raznorazne đakonije, sve ti mame oči...
A pored tebe strogi staratelj koji te gleda popreko kad ti ruka zadrhti prema stolu...
Zlatno pravilo koje ti diktiraju pre nego što kreneš negde 'Jednom ili dva puta uzmi, to je pristojno, preko toga je nekulturno...'Napokon neko da se pronadje u ovome! Mislila sam da su mnogima roditelji tako govorili, ali izgleda da gresim :D
Slažem se s' amnesiacom. Uvek kad smo se služili tako u gostima posle par puta čujemo: "E dosta je bilo..." Zato i vaspitavaamo decu da se drže uvek neke umerenosti, jer ako bi im sad dozvoljavali AMA BAŠ SVE, dobili bismo razmažena derišta. Secam se jedared kad sam bio u Kalemegdanskom parku.... Kuliram ja, uživam u lepom vremenu, kad čujem neko dete se dereeeeeeeee plačeeeeeeeeeeeeeeee, hoće još verovatno slatkisha ili da skače iako je davno došlo vreme da se ide kući... Majka se samo okrenula i ostavila ga da cmizdri tamo... Kad odjednom, dete prestade da plače, potrča za majkom, zgrabi je za ruku i nikom ništa! Sve je gotovo, sve je u redu. Tako da je poenta svega upravo u tome da se prepozna kada se radi stvarno o nekoj dečijoj potrebi (bilo da se radi o igranju, slatkišima i tako to...) a kada je u pitanju čista obest. Ja se raspisah malo ali šta ćete. :)
Ma Jozef Fricl bio pametan, imao čoek lepo rešenje za ovakve stvari...
Hahaha ludaku :D
- J
Ja sam tvoj fan!
Hvala Dženis :)
wow... Ovu rečenicu izgovorim dnevno bar po 2 puta. Doduše, kod svoje kuće. :) Ali si se super setio ovoga...