Jutarnji ritual

Ustaješ, pakuješ se, krećeš na posao/u školu, dolaziš u grad, shvatiš, imaš još najmanje pola sata... Gde ćeš, kud ćeš? Kafa... Sjedaš za sto, narucuješ jutarnju, dok konobarica odlazi ti si vec izvadio kutiju... Vadiš jednu, pališ je. Osjećaš nikotin u tvom mozgu nakon par sekundi. Lep osjećaj. Dolazi kafa, ti si vec na pola cigarete, ispijaš pola kafe kad skontaš da si dovršio tu prvu. Imaš još vremena, šta sad? Uzeti drugu ili ne? Pitanje na koje znaš odgovor... Vadiš tu drugu, kroz glavu ti po ko zna koji put prolazi dobro poznata rečenica: trebao bih prestati... Ipak, ostavljaš to za sutra, ili neki drugi dan... Uzimaš upaljač, pališ drugu, kroz glavu prolazi druga, opet dobro poznata: Dobicu rak ovako, ma jok, to se drugima dešava... A neću ga dobiti zbog ove jedne... Dovršavaš kafu i tu drugu cigaretu. Ustaješ, plaćaš, izlaziš... Shvataš da je podaleko škola, vadiš treću, pališ i nju... Opet dobro poznata: Posle ove prestajem... Ali ti ipak ne prestaješ... Sutra se sve to ponavlja... Ostavljaš ostavljanje za sutra, a kad dodje sutra, uvek postoji sutra od sutra...