Ustaješ, pakuješ se, krećeš na posao/u školu, dolaziš u grad, shvatiš, imaš još najmanje pola sata... Gde ćeš, kud ćeš? Kafa... Sjedaš za sto, narucuješ jutarnju, dok konobarica odlazi ti si vec izvadio kutiju... Vadiš jednu, pališ je. Osjećaš nikotin u tvom mozgu nakon par sekundi. Lep osjećaj. Dolazi kafa, ti si vec na pola cigarete, ispijaš pola kafe kad skontaš da si dovršio tu prvu. Imaš još vremena, šta sad? Uzeti drugu ili ne? Pitanje na koje znaš odgovor... Vadiš tu drugu, kroz glavu ti po ko zna koji put prolazi dobro poznata rečenica: trebao bih prestati... Ipak, ostavljaš to za sutra, ili neki drugi dan... Uzimaš upaljač, pališ drugu, kroz glavu prolazi druga, opet dobro poznata: Dobicu rak ovako, ma jok, to se drugima dešava... A neću ga dobiti zbog ove jedne... Dovršavaš kafu i tu drugu cigaretu. Ustaješ, plaćaš, izlaziš... Shvataš da je podaleko škola, vadiš treću, pališ i nju... Opet dobro poznata: Posle ove prestajem... Ali ti ipak ne prestaješ... Sutra se sve to ponavlja... Ostavljaš ostavljanje za sutra, a kad dodje sutra, uvek postoji sutra od sutra...

Neki to vole vruće, za sve ostalo tu su Rusi...

Vrhunac iznerviranosti na netu. Kada ti se ovo pojavi, prilikom pokušaja da odgledaš klip koji ti je tvoj drug Amer poslao, dolazi do erupcije besa pomešane sa vrhuncom zbunjenosti... U koliko velikoj rupi moraš da živiš da bi ti se ovo pojavilo?! Istovremeno ti kroz glavu prolazi nešto tipa: Selim se odavde majku vam neokolonizatorsku, ili još zanimljivija verzija: jebem li vam mater, da vam jebem sve po spisku, pa nisam u jebenom paralelnom univerzumu!!!
Na stranu sve to, nakon tih izliva besa i zbunjenosti dolazi osecaj jadnosti, koliko god mi pljuvali Amere da su glupi k'o kita, ili Engleze da su jadni i ružni, ili Francuze da su gejevi, mi ipak na kraju shvatimo, da smo se rodili u nekoj od tih zemalja mi bismo odgledali taj prokleti video klip... Ali ne, neko se žestoko zajebao kad nas je pobacao na jebeni Balkan u jebenu Bosnu ili zemlje u okruzenju... Žestoko... U nama ostaje osjećaj nepravde i besa...

Kada ti pjesme poput Volim te - Amadeus Bend ne izazivaju mucninu u dvanaestopalacnom crevu i povratak hranjivih materija od juce na isti otvor na koji su i usle...
Momenat kad uhvatis sebe kako pjevas iste stvari koje si do pre par dana prezirao...
Jednostavno, kada ti muzika Sase Kovacevica nije losa, cak uzivas uz nju...