Ono što smo svi mi u sluačaju, kada čekamo 2 sata u redu onda neko dođe "samo nešto da pita" i završi isti posao za 5 minuta, kada na pismenom napišemo bolji rad ali dobijemo slabiju ocenu zbog subjektivnosti profesora, kada na nekom takmičenju pobedu odnesu mamina i tatina deca, kada šef nema diplomu, ali ima platu i autoritet.
Ali.. Ukoliko smo mi oni koji se snalaze, oni koje gotive, deca čiji su roditelji šefovi, ili sami šefovi, onda tužan pogled nestaje i tom Kalimeru se smejemo "Nije to nepravda mališa - to je život".