Kletva
Nešto najgore što može da zadesi Srbina, ma gde se on nalazio. Gore i od gubitka posla, razvoda, i gubljenja dobitnog Loto listića zajedno. Bolje mu je da se i dalje ovako muči, samo da mu niko ne diše za vratom...
Lakše bi podneo i Božić bez pečenja, i berbu šljiva bez pečenja rakije, samo da mu kletva ne diše za vratom...Ipak, sa njom nisi nikad načisto, počinješ da se cimaš čak i oko onih lančanih mejlova, koje moraš da proslediš da ne rikneš... Da je stvarno tako, pa ljudi bi nestali za pola sata, samo iz inata... Odrekao bi se svega, samo da ne vuče kletvu sa sobom...Naravno, zna on da veštice ne postoje, (sve su spaljene na lomači tokom 15 veka), al' što je sigurno, sigurno je... Naravno, postoji verovanje da se kletva prenosi na familiju ili na Vama bliske osobe, kako bi efekat straha bio jači...
:dijalog ispred prodavnice, na gajbama:
Mića: Gde si Žile, nema te sto godina, 'ajd' po jedno ladno! I što si te pantalone uvukao u čarape? K'o da si juče iz šume došao!
Žile: Joj ne pitaj me ništa, protiv uroka, strašne me muke muče! Grom mi spičio u oraj ispred kuće, pao na svinjac, šutnuli me s posla, da ti ne pričam...
Mića: Šta pričaš, otkud to?
Žile: Muči me još od kad sam uvalio starog Juga onom Turčinu, što nije znao kol'ko pare vrede...k'o da me beda proklela majku mu!
Mića: :zagrcuno se naginanjem zidarske: Šta pričaš?! Prokleo? Služaj Žile, ja moram da idem, evo ti i ovo moje pivo završi, setio sam se, moram da...
Žile: Gde ćeš? Eee, moram svratiti do tebe sutra, da pozajmim motorku, zauvar je da propada onaj oraj!
Mića: Jooj, idemo mi ujutru u selo, dao bih ti ja, a i nešto lanče glavi...a ne vraćamo se mi skoro, da ne dolaziš džabe...
--------------------------------------------------------------------------------------------
Ko me kleo nije dangubio...
