Postupak koji bi nam olakšao muke i skratio proces sazrevanja da postoji u odnosu Ida, Ega i Superega. Svo troje bi bili isti, sa zadovoljenim potrebama, bez frustracija. Naše mišljenje o nama samima bilo bi klon našeg našeg realnog bivstvovanja. Nema precenjivanja, potcenjivanja, zbunjenosti nad sopstvenim Ja. Ja sam ono što mislim da jesam, i ono što mislim to je realnost.
Živelo kloniranje...;))
Prijavićemo te za neki svetski projekat-ovo patentiraj za sada, kad skupimo lovu, ideš dalje...;))
+
Mada zbunjujuće, nije mi jasno kako se kloniranje može primeniti na imaginarne kategorije kao što su segmenti nečije ličnosti. I na koji način može dovesti do zadovoljenja suprotstavljenih težnji u isto vreme.
Poenta je da Ego radi svoj posao kako treba, u suprotnom dolazi do unutrašnjih konflikata, poremećaja, podeljene ličnosti...
Prijavi se da bi komentarisao.