Kada na žurci pred fajront iskopaš i pustiš narodnu pesmu koju niko živi ne zna. Kada na svadbi naručiš neku potočaru koju ni orkestar ne ume da odsvira a starojko ju je možda čuo pre 20 godina u nekoj kafani na Ibarskoj.
Toma, Silvana, Miroslav, Lepa Lukić, Haris, Brena, Vesna, Sinan, Šaban, oba Halida, Ceca... To je sve isuviše mejnstrim.
Utvara koja se, uzevši oblik mlade žene u venčanici, pojavljuje noću pored drumova u istočnoj Srbiji i prepada vozače. Neki očevici se kunu da lebdi iznad druma i pruža bidermajer ka vozačima. Pretpostavlja se da se radi o duhu neveste koja je, na putu ka crkvi, poginula u saobraćajnoj nesreći i sada se javlja neženjama da ih opomene da im je vreme da se skrase. Druge interpretacije uključuju vampire, vlašku magiju, rakiju obogaćenu neidentifikovanim travkama, Red Bull, Kustu koji snima novi film u okolini Bora pa čak i kampanju za podizanje nataliteta koju vodi gradonačelnik Jagodine. Šuška se da na slučaju uveliko rade i Molder i Skali, kao i novoformirana jedinica MUP-a Srbije za borbu protiv para i normalnih fenomena.
Društveno prihvatljiv, pristojan, kulturan i politički korektan način da nekome saopštite da odjebe ili, u nešto ozbiljnijem slučaju, da može da vam ga duva.
"Jbt, koji si ti smrad, pa rekao sam ti da se ložim na onu malu i od svih riba na žurci ti baš sa njom našao da se po'vataš!"
"Šta da ti kažem, brate. Tuži me."
"Određeni članovi Udruženja estradnih umetnika uputili su oštru žalbu na članak koji je naš poznati kolumnista N.N. objavio u izvesnom visokotiražnom tabloidu. Tvrde da se radi o insinuacijama, neistinama i izvrtanju činjenica i zahtevaju izvinjenje. N.N. im je poručio da mogu da ga tuže."
Roba toliko niske cene i realnog odnosa cena/kvalitet da je Kineze bilo blam da stave etiketu "Made in China".
Kad gužva dostigne nivo kritične mase, Bonton elegantno napusti vozilo na istoj stanici, ode do najbliže kafane i sruči jednog 'ladnog Jelenka u dva, tri cuga. Da se smiri.
Posebnan tip Komplementarnih ludaka. Matori, iskusni zajebant koji je lud k'o struja i klinac koji ga prati u stopu, kupi sve njegove fore i gleda ga k'o Boga. U pitanju mogu biti stariji i mlađi brat, teča i bratanac, deda i unuk (kao u narodnoj "Ja vragolan i moj deda") ili jednostavno najmatoriji i najmlađi član ekipe... potpuno nebitno. Ključna je znatna razlika u godinama i životnom iskustvu i činjenica da se njih dvojica slažu k'o sarma i pavlaka, k'o burek i jogurt. Ako je matori prošao sito i rešeto i nema zvrčke i svinjarije na koju nije spreman, mlađi ne samo da će ga pratiti, oponašati ili mu biti saučesnik već će ga zbog svoje hormonima prezasićene krvi i želje za dokazivanjem često i prevazići.
Stare stvari koje imaju jako malu do nikakvu upotrebnu i diskutabilnu sentimentalnu vrednost.
Gomilanje skupljača prašine je jedna od naših tipičnih mentalitetskih karakteristika (tip Ljudi koji ne skidaju celofan sa kućnih predmeta). Kombinacija egzistencijalne nesigurnosti i svojevrsnog balkanskog tvrdičluka. Te osobine su naročito došle do izražaja zbog kriznog perioda u kome živimo manje-više poslednjih 20 godina a pik je dostigao u prvoj polovini devedesetih (po nekima, tek sada). Prosečan Balkanac i dalje ima izraženu svest da je kupovina bilo čega novog neopisiv luksuz i ograničenu percepciju činjenice da određene stvari vremenom gube na vrednosti, naročito ako su pohabane ili spadaju u klasu računara i prateće opreme.
Kad skupljači prašine nekim čudom konačno završe u kontejneru, možete se kladiti da će već sledećeg dana osvanuti na nekoj improvizovanoj tezgi.
Crno-beli televizor koji odavno ne radi, ali još uvek stoji na komodi, sa miljeom i vazom ili porcelanskom figuricom na vrhu. Do pola zarđala veš mašina na terasi prekrivena najlonom. Matori 386 sa požutelim CRT monitorom koji se šepuri sa pisaćeg stola u dnevnoj sobi iako nije paljen godinama. O iznošenoj garderobi nakupljenoj u ormaru ili gomili sitnijih kućnih aparata, polomljenih igračaka, starih časopisa, itd. nakrljanih u špajz ne vredi trošiti reči.
Najčešći izgovori za čuvanje i gomilanje skupljača prašine su: "Žao mi da bacim!", "Jesi li ti normalan, magarče, znaš pošto sam to platio?!", "Možda zatreba jednog dana/može da se popravi!", "Pa vidi, skoro k'o nov."
Kad osobi koja je u nekom pogledu bolja od tebe po svaku cenu pokušavaš da nađeš manu. Ili iskopaš neki trač (koji i ne mora da bude tačan) ili prikačiš neku lošu osobinu (koju i ne mora da ima). Ne bi li se bar na neki način osetio bolje kada se uporediš sa tom osobom.
- Grupa devojaka sedi u kafiću, ulazi neka preterano zgodna i sređena riba:
"Auh, vidi je... da sam muško ja bih je kresnula!"
"Ma daj... možeš da se kladiš da je neviđena glupača, i da se hefta sa bogatim matorcima."
- Ekipa sedi u kafiću, prolazi besan auto:
"Vidi ovog lika što ima besan Audi... taj brate svako veče odvaja dobre ribe na kola... al' sigurno mu je mali. Ili loše jebe."
"Ma pusti njega. Si čuo da je mala Mima iz naše generacije završila medicinu u roku i uzela specijalizaciju."
"Džaba joj to kad ima male sise. Hej... a čuo sam od njene drugarice, nemojte ovo da širite, da se jedne godine kad je letovala u Maroku kresnula sa crncem!"
(Muk. Zabezeknute face. )
Jedna od čestih manifestacija Marfijevog zakona (Kurate sreće). Kada jednom zajebeš stvar, gotovo. Kao da nikad ništa dobro pre toga nisi radio. Čak i ako ti je kompletna biografija pre toga besprekorna. Pravilo važi za mnoge životne sfere, ali najizraženije je u vezama, muzičkoj industriji, sportu i na poslu.
Može dečko da bude besprekoran u vezi, dobar, pažljiv... ako jednom zaboravi na rođendan ili joj kaže neku glupost pijan ona će mu to kasnije u svakoj zgodnoj prilici nabijati na nos.
Andergraund bend koji pređe u mejnstrim odmah će biti otpisan od strane starih fanova, sa pričom da je u stvari uvek bilo fejk i da je samo čekao da se proda.
Poznata i kao "Ne pitaj me zašto živim" frizura. Radi se o kosi koja je pre mesec, dva bila uredno podšišana ali koja se usled maratonskog bančenja pretvorila u amorfnu masu u odnosu na koju svračije gnezdo deluje cakum-pakum.
Dve - tri noći provedene u kafani, bez ozbiljnijeg prilaženja ogledalu a kamo li uzimanja češlja ili šampona u ruke bez problema naprave boemku i od Elvis Prisli frizure. Pokušaj opisa boemke je težak nije to ni Svaka dlaka vodi svoju politiku stanje, boemka se sastoji iz gomile vlažnih, slepljenih pramenova od kojih svaki štrči u drugom pravcu. Zasićena je dimom, alkoholnim isparenjima i znojem. Obično je u kombinaciji sa bradom od tri dana, napola dogorelom pljugom koja tužno visi u ćošku usta i razdrljenom košuljom zasukanih rukava, na kojoj kravata još uvek visi samo radi efekta.
Nosiocu ovakve frizure nije potrebno postaviti pomenuto pitanje iz kultnog hita Hali Gali Halida. Taj zna za šta živi.
Izreka koja je inspirisana višečasovnim mjaukanjem i ostalnim umilnim zvucima (nalik na plač posednute bebe iz horor filma) koji su obavezni propratni efekti mačijeg udvaranja i parenja. Osim u originalnom kontekstu, ova izreka se koristi i u situacijama kada zbog beznačajnih razloga dođe do velike histerije, panike ili svađe ili kada se nekoj sitnici previše da na značaju.
Primer 1:
"Jooooj, jebem ti mačke, celu noć su se drale pod mojim prozorom, oka nisam sklopio. Gađao sam ih papučom i bajatim paradajzom, ne vredi. Sklone se iza kontejnera i nastave!"
"Jeb' ga, znaš kako ono kaže naš narod, nit' manjeg kurca, nit' veće dreke."
Primer 2:
"Pokačio sam se sinoć sa Snežom, kume. Ja hteo da gledam tekmu a ona onu tursku seriju koju ne mogu da smislim. Jebi ga, nije mogla da se smiri celo veče, zaključala se u kupatilo, pominjala razvod..."
"E, i ti si blesav, znaš dobro kako se ona lako uvredi i galami za svaku gluposti. Pa mogao si da iscimaš mene da odemo do kladže i odgledamo tekmu, zveknemo par piva... Šta si imao da se svađaš zbog serije... nit' manjeg kurca nit' veće dreke!"
U domaćem muzičarskom slengu odomaćeni nazivi za tri najpopularnija tipa električnih gitara - Fender Stratocaster, Fender Telecaster i Gibson Les Paul (mada se može odnositi na bilo koju gitaru marke Gibson). Straža je popularan "univerzalac". Doduše, zbog svog čistog zvuka čest je izbor narodnjaka (gitaristi u narodnjačkim orkestrima tipa Žikina Šarenica uglavnom pašu stradžu) što mu je malčice poljuljalo reputaciju kod naših najtvrdokornijih rokera. Telać se vezuje za kantri i bluz zvuk. Mnogima je estetski nedopadljiv i izbegavaju ga iz tih razloga. Gibe važe za instrumente čiji je pun, masan i dugotrajan ton neprikosnoven za rok muziku. Doduše, visoka cena čak i polovnih giba stavlja ih izvan domašaja većine naših muzikanata. Giba je koliko instrument toliko i statusni simbol, opasati gibu na bini isto je što i provozadi se u Mercedesu kroz grad.
Matori muzikant priča mlađem:
"Imao sam jednom Stradžu original američkog... mnogo dobra tambura, ja da ti kažem. Al me je nerviralo što je narodnjačka gitara, na svakoj svadbi vidiš stradžu, pa sam ga prodao i kupio polovnog telaća. Ružna gitara mamu joj jebem al' ima opasan vrat, i dan danas je sviram. Olupana je skroz. A u ono vreme bile skupe gitare al' ja sam radio celo leto na građevini i skupio za Gibu, crnog... I dan danas mi je žao što ga nemam više, kad sam se oženio prod'o sam ga i kupio polovnog Golfa dvojku, trebala mi kola jebi ga."
"Ja sam kupio Ibaneza skoro... Ima strava vrat i magnete..."
"Pu! Dalekoistočno đubre! To se bre pravi od presovanog kartona, ja da ti kažem!"