Место где си висио у детињству. Углавном неко старо забачено место са клупицом где је пола твог живота остало. Ту си први пут пољубио Милицу из улице, први пут пробао цигару са друштвом, све у трипу да неко не наиђе. На том месту си проводио више времена него у школи и кући заједно.
Ту су склопљена другарства која остају за цео живот, прве љубави, многе добре ствари.
И онда одједном, ПУФ. То место је иза вас. Некако заборављено.
Сви су одрасли. Отишли на своје стране. Оженили се, отишли преко.
А ти си идаље ту. И чисто понекад свратиш до тог места, и све ти прође кроз главу. Свега се сетиш и јебига некако се растужиш. Тек тада видиш како је лепо било кад си био дете.