Pita te „šta ċeš“?
Ja kažem „isto“.
Šta ċeš ti, pita onog do mene.
I ja ċu „isto“.
I obojici, uvijek donese „isto“; nikad ne pogriješi.
Napijemo se „od istog“.
Samo, što ne zapjevamo.
Ili neko, nakav spor. Ne zna šta ċe; ne zna šta bi popio.
Na kraju kaže:
Donesi mi „šta bilo“.
Donese mu „šta bilo“ i taj popije „šta bilo“.
I pije cijelu noċ „šta bilo“.
45 stepeni.
I nije baš, šta bilo.
To je pravi konobar, što ti uđe u dušu.
Bolje te upozna, nego ti sam sebe.
Ili neko iz daleka dovikuje. Teško mu ustat ili ne more na noge.
Doneste mi otrova!
I donesu mu tačno „otrova“, koji pije najmanje 30 godina, i to marke koju on najviše voli.
Ili uđu dvojica i sjedu za „svoj“ sto.
Oni ti ništa ne poručuju.
Donesu im i serviraju, ono što „oni piju“.
Ne zovu nikog ni da plate; ostave pare na stolu; znaju koliko. Samo odu.