Sve je tu.

Tu su zalizane frizure, 3XL matching šulje, rok gitara koja se nigde ne nalazi na matrici sintisajzera i nasnimljene kontre.

Tu je plejbek, etno pozadina i nostalgična pesma pisana za gasterbajtere koje iskreno zabole tukidid da se vraćaju iz Mönchengladbach-a u vukojebinu pod Vitorogom.

Dok se poji, šire se ruke, bacaju koske, lupka se dlanovima o butine, pucka se prstima, "Kućo moja u kakvom si stanju, gaze li mi Turci po imanju".

Jebiga, ne mogu ljudi da džedže mirno, a ne mogu baš ni kolo da raspale na snimanju. Idle stance krajiških muzikanata, se prirodno rađa kao kompromis između ove dve opcije.

Lateralni pomaci, prvo spoljna pa unutrašnja noga, u jednu stranu, pa obe u drugu, i tako na ripit. Da ga je Tesla izmišljao, bolje ga pravio ne bi.