Рачунати да ће други неко прикрити сва ваша срања. Понашати се као одбјегла сијенка неког јаког типа који вам је једном реко ''зови ме ако те неко буде дирао''. Хвалити свој рачун туђим јунаштвом. Његова рамена, ваш језик, а његова рамена су веома широка. Сунце не пробија до ваших мисли, и само вам је хлад у глави, док не схватите, да су та леђа отишла и да вас не чувају више. Тад постајете обични ''играч жмурке''.