Мајка, пред вртићем: "Да те погледам још једном, не стигох ни да те умијем колико журим на посао. Јаој, имаш крмељ, стани мирно! Срамота да те виде другари таквог!"

Упркос дететовом паничном и безуспешном отимању мајка овлажи прст пљувачком и отпочиње да чисти крмеље не знајући да га баш тако срамоти. Остала деца се, наравно, још више смеју него да су га видели са крмељом.