Voleo sam je brate.
Svako jutro, prvo što ugledam kad' otvorim oči bila je samo ona.
Svugde sam je vodio brate. Zabavni parkovi, one lude noći po Bugarskom primorju, lude žurke, igranje po gradskoj cesti. Razumeli smo se jednostavno.
Bili smo mladi. Ništa nas nije sprečavalo da razumemo jedno drugo. Pogledima smo namigivali jedno drugom, znao sam je kako diše brate.
- Razumem te brate.
Razumeš ti moj kurac. Koga si ti voleo u životu?
Ne znaš ti šta je ljubav brate moj. Ejjj čoveče tu slast , tu zanesenost... Pa ja mislim da niko nikog na svetu nije tako voleo. Bili smo jedno brate. Stvorili smo svoj svet, niko nije mogao da prodre do mene. Pričali su mi, stani polako, ne juri. Osvrni se oko sebe, zapostavljaš okolinu.
- Razumem te brate veruj mi.
Šta ti razumeš? Koga si ti voleo? Ti ni majku rodjenu nisi voleo.
Mislio sam na nju i kad spavam. Vidjao sam naša bića po najlepšim predelima ovoga sveta. Igrali smo skakali, smejali se. Ničeg nije bilo izmedju. Gotovo realno kao po javi.
Kad otvorim oči ponovo ona brate, tu pred očima realnija od sna, Čoveče.
Vidi :
...na sve sam bio spreman kada sam je video sa njim. Nisam ni tren razmislio. Samo sam povukao oroz.
Nestali smo k'o dve neke tamo neme sene pred jutarnjom svetlošću.
Pogledaj me brate... Misliš li da sam zaslužio bolje medj' ova četri zida?
Zaslužujem li ja da ponovo volim?