Bila je noć. Išao sam ulicom onako izgubljen, kao što sam često izgubljen u poslednje vreme. Neki klošari su molili za pare za pivo. Dao sam im nešto sitno. I meni će jednom da zatreba. Ma jebala me kosmička pravda! Da postoji, ne bi bilo ovako. Ja ne bih ni ubio tog tipa. Šta češ?

Ali ja jesam normalan. Zašto bi iko rekao da sam lud? Kao ja sam jedini koji je ubio nekog? U stvari, ja sam ubio iz ličnih i opravdanih razloga pa zato i odslužio tu kaznu. Ma pusti.

Bilo bi samo divno kada to ne bi bilo nešto što me je obeležilo za života.
Ne možeš ni da odeš ni u jedan lokal da ne postoji neka šansa da te neko prepozna.
I tako sam se odvukao na neko zabačeno mesto da popijem nešto kako me niko ne bi "uhvatio u mašinu". Ljudi pričaju sa tobom baš onda kada se svaki deo tvog tela moli za suprotno.

Kao što rekoh, jebala me pravda!

Ne. Oni ne razumeju. Pa, kako bi? Kako da objasniš da si morao nekog da ubiješ čoveku koji je tako čist da mrava ne bi zgazio? Naravno svi oni koje je potamanio po ratu se ne računaju. Pa DA! to su zli ljudi! Napali su naše sveto nebesko Srpstvo zbog SVOJE domovine! Maloumnici! Seronje!

Pravda je svršila po meni, pardon, doživela orgazam, onog trenutka kada je neki debil počeo da priča sa mnom.

"Zdravo!", reče.
"Oi!", rekoh.
"Ja sam..."
"Lepo je to."
Ćutao je neko vreme, onako glasno, a onda mu je nešto sinulo:
"Čoveče, šta misliš o vampirima?"
"Molim!?"
"O vampirima? Znaš, piju krv? Ljudsku."
"Ne znam, bre! Nisu normalni, eto!"
"A zašto?!", upitao je začuđeno.
"Pa, znaš. Onako. Ima neke veze sa tom krvlju", rekoh.
"Znaš kako, oni od toga žive! I ti bi da moraš!"
"Je li bre, koji ti je!?" planuo sam.
"Pa, razmišljao sam, eto."
"Ha?!"
"Pa, gledaj: i ljudi jedu životinje i masovno ih kolju i jebu im mater i to prevazilazi preživljavanje.
A vampir mora!"
Na trenutak sam razmišljao.
"Znaš šta? Ima tu nečeg!", prznao sam mu.

"A šta ti misliš o ubistvu kada si primoran?", upitao sam pun nade.
"Misliš, ono? Kada nemaš izbora?", upitao me je radoznalo.
"Baš to!", odvratio sam.

"E, to je ludost!", rekao je. Onako podlo. Zlo. "Uvek imaš izbora. Vampiri ipak ne postoje."

Osetio sam se odvratno. Kao da me je neko udario tamo gde me najviše boli.

Dakle, pravda je sad zakopčala šlic i otišla. Daleko.
Vratiće se ona. Ja sam joj stalna kurva.