Дизнијев цртани јунак који је доживео реинкарнацију у људском облику у лику Божидара Ђелића.

Malo stariji tip u društvu klinaca iz kraja. Uvek je tu, uvek dominira forama i pojavom, od njega se traže saveti, on donosi smeh i ozbiljnost. Međutim, kako idu godine, tvoji drugovi i ti sve manje obraćate pažnju na njega, sve je manje duhovit, a sve više i više dosadan lik bez svog društva. Na kraju dođe do toga da ga pozdraviš kad ga sretneš dok bacaš đubre, i vidiš kako guši neke klince. Šta da radiš, prerastao si ga.

Ti rasteš, možda postaneš normalna osoba, dok je on zarobljen i neprilagođen, i uvek isti. I kad ti se desi da neizbežno moraš da popričaš sa njim dok čekaš dvesta grama praške, margarin i savu u lokalnoj radnjici, nemaš o čemu da pričaš sa njim. Shvatiš da je Miki još uvek isto ono derle.

Без поенте. Лоше. Апсурдно.

Но, да бих боље описао овај појам, вратићу се мало у прошлост и загребати по пореклу израза, што ће, надам се, допринети и бољем разумевању истог.
Мики се први пут појавио далеке 1928. године, постао култни лик, и док су генерације и генерације одрастале, Мики је остајао исти. Такав какав је, обележио је милионе детињстава и постао бесмртан.

Али, с обзиром на то да је живот курва и на то да нико не може бити заштићен од гомиле гована којом нас исти полива, симпатични миш је добио своју трећу димензију и постао стваран лик. Наиме, шушка се да су током рата у Вијетнаму, након борби у којима су губили колеге, млади амерички војници певали Mickey Mouse March. У тренуцима пуним помешаних осећања, и потајног схватања бесмисла рата, ова песма их је враћала у домовину, у младост, у време у ком нису губили пријатеље и у ком нису стављали главу у торбу ни сами не знајући ни како, ни зашто. Кад се све сабере и одузме, вероватно је ова песма представљала и дубоко потиснути бунт. Доносећи "Мики Мауса", Вијетнамцима су доносили смрт и "слободу".

Иако је сам израз постојао и раније, у популарну културу и тотални мејнстрим је гурнут Кјубриковим ремек делом Full Metal Jacket, где целокупну причу и целокупан живот маринаца и онога што су они преживљавали заокружује горе споменутим маршем комбинујући смрт пријатеља, борбу убилачког нагона и емпатије, борбу детињства и одрастања, борбу без поенте, плес између баналности и комплексности. Што би рекао Џокер, дуалност човека, Јунгова теорија.

"Овде се не ради о слободи, ово је кланица".

Израз као такав је постао универзалан и коришћен је у целом свету.
Ако све ово што горепоменута песма представља у Кјубриковом остварењу оголимо до крајњих граница, добијемо само једно. Од ***веселог***, ***невиног*** детета пуног снова, без трунке зла у себи до ***лоше***, одрасле јединке жељне да повреди ***без смисла***, и сопствени злочин ***банализује*** до крајњих граница. Губљење невиности. ***Одрастање***. Бесмислени одговор на Џокерово питање "како можеш убијати жене и децу".
"Лако. Не мораш пуцати далеко испред њих".

"Срећан сам што сам жив, што сам и даље у једном комаду. У свету пуном срања... Да. Али сам жив. И не плашим се."

Јебени Мики Маус.

Personifikovani delirium tremens.

Опис који користимо да дочарамо да је нешто толико јадно и ретардирано да је то смешно и да не може да се пореди са неким другим кандидатом.