Последњи реликти комуњарских биртија.
Расути по мало забаченијим деловима града, јер су их из главних давно изгурали, Бифеи тужно животаре по приземљима стамбених зграда живећи од десетак сталних пропалих гостију, дежурних алкоса који ипак нису довољно прсли да драгсторишу и пар хипстера који долазе понекад само зато што је пиво јефтино.

Инвентар, конобарица и гости су остали заробљени у времену на дан кад је црко Маршал. Нико, *нико никада* није чуо смех у Бифеу.

Балкан на стероидима.
Виши, већи, надрканији и са много више народа који се међусобно мрзе и на сваких десет година међусобно кољу. Можда зато што нико не говори истим језиком, иако хиљаду година живе у суседним долинама. Место на које те богови шаљу кад марњаваш од њих, да ти птичурине кљуцају јетру.

Отирач на вратима народа.

Мушкарци у животном раздобљу од шездесет па узбрдо, прекварцовани, науљени/ознојени, тетурају се на мору, кеју, потезу рампа - нудистичка на Ади са намером да свима покажу колико су црни, обешени и колико откривају спидо ћега, а колико покривају.
Тек да оставе машти таман толико да загризе метак.

Ташта Јашара Ахмедовског.

Navikla kučka rupe na stojana pa to ti je, menja iz jedne u drugu kao na stojadinu.
E onda joj se ovlažilo da metne dva odjedared, kad ono međutim.

Мерна јединица за непознавање значења речи.

Валхала намештаја, електронике и беле технике.
Ако је неки део кућног инвентара водио користан, испуњен и добар живот, по доласку новог модела (или је престар, јебига) га воде у дворнице предака на Дивчибарама, Сланкамену, или где већ.

Чисто, прописно. По правилима.
Непатворено и неокаљано, уредних папира и са гаранцијом.

Genije očiglednog.

Тешка смарачина.
Скучен простор, нико не комуницира, лоша музика, непријатни међусобни погледи и општа жеља да се што пре изађе.

Млађи буразер Боромира и Фарамира, потпуно незаинтересован за дешавања у Гондору, ратове, Назгуле, Орке и пичке материне. Седи у гајби са погледом на реку у Минас Тириту, организује блеје са вилењачким плесачицама и ексклузивни је увозник траве-за-лист за југ.

У старој екипи је увек био благо издвојен. Мислим, увек је био ту, увек је ишао на фудбал, увек је био за блеју, али се увек шетао по маргини екипе. Имао је тај став који је свима благо ишао на курац, али је био бедак да га испичкараш јер је седео са тобом у основној и био генерално океј.

Друг по инерцији, донекле.

Дебела риба која после бурне вечери одводи пале борце у загробни живот.
Док сконташ да те Валкира покупила, давно је све готово.

Једина озбиљна препрека исељавању сеоског становништва у градове.

Краљица навлакуше, царица изјеба, богиња пропалих покушаја.
Врти те док погледом тражиш покрете, ломаташ се како би стигао до награде само да би завршио као још један у низу кретена који су изгубили све на њој.

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

Човек од једне обрве. Нема превелике потребе за качкетом, а конта да је пинцета од осиромашеног уранијума.

Игром случаја, име на које се Момчило Крајишник одазива.

Деминутив петла. Ситно живинче које недостатке на пољу величине и снаге компензује крештањем, млатарањем и потпуном и неподношљивом иритантношћу. Вероватно из страха да га неко не згази.
Мушка верзија волухарице.

Оно, мусава ти уста, а баронишеш да ниси ждрао нутелу. Види се да кењаш, али из неког разлога настављаш.

Исус Назарећанин, Христос, по некима син божији, од милоште прозван Риста. Углавном познат што му је кева била девица када га је добила, али није остало убележено шта је Јосиф имао да каже на то, али конта се да му није било свеједно.