Poslednji relikti komunjarskih birtija. Rasuti po malo zabačenijim delovima grada, jer su ih iz glavnih davno izgurali, Bifei tužno životare po prizemljima stambenih zgrada živeći od desetak stalnih propalih gostiju, dežurnih alkosa koji ipak nisu dovoljno prsli da dragstorišu i par hipstera koji dolaze ponekad samo zato što je pivo jeftino.
Inventar, konobarica i gosti su ostali zarobljeni u vremenu na dan kad je crko Maršal. Niko, niko nikada nije čuo smeh u Bifeu.
Balkan na steroidima. Viši, veći, nadrkaniji i sa mnogo više naroda koji se međusobno mrze i na svakih deset godina međusobno kolju. Možda zato što niko ne govori istim jezikom, iako hiljadu godina žive u susednim dolinama. Mesto na koje te bogovi šalju kad marnjavaš od njih, da ti ptičurine kljucaju jetru.
Muškarci u životnom razdoblju od šezdeset pa uzbrdo, prekvarcovani, nauljeni/oznojeni, teturaju se na moru, keju, potezu rampa - nudistička na Adi sa namerom da svima pokažu koliko su crni, obešeni i koliko otkrivaju spido ćega, a koliko pokrivaju. Tek da ostave mašti taman toliko da zagrize metak.
Štabilo sine, što plačeš? :dete beži i plače od dekice čija dotrajala mašinerija leluja u još dotrajalijim spido gaćama pored dečije glave:
Valhala nameštaja, elektronike i bele tehnike. Ako je neki deo kućnog inventara vodio koristan, ispunjen i dobar život, po dolasku novog modela (ili je prestar, jebiga) ga vode u dvornice predaka na Divčibarama, Slankamenu, ili gde već.
Zamisli onu scenu kako nekog vikinga pale u brodu u nekom fjordu. Ok? E tako nešto, samo mesto broda je lada, a mesto vatre razdrkani auspuh. Viking je raspali trosed, a fjord ibarska magistrala. I umesto Vagnerovih "Valkira" šiba radio Ešinger. Eventualno Dženarika.
Mlađi burazer Boromira i Faramira, potpuno nezainteresovan za dešavanja u Gondoru, ratove, Nazgule, Orke i pičke materine. Sedi u gajbi sa pogledom na reku u Minas Tiritu, organizuje bleje sa vilenjačkim plesačicama i ekskluzivni je uvoznik trave-za-list za jug.
Moj lorde, orci su probili kapiju, vaš brat je smrtno ranjen a otac se zapalio! - Dakbe. Oš malo okružne najbolje?
U staroj ekipi je uvek bio blago izdvojen. Mislim, uvek je bio tu, uvek je išao na fudbal, uvek je bio za bleju, ali se uvek šetao po margini ekipe. Imao je taj stav koji je svima blago išao na kurac, ali je bio bedak da ga ispičkaraš jer je sedeo sa tobom u osnovnoj i bio generalno okej.
Drug po inerciji, donekle.
E, a onda je našao bolje društvo, njemu sličnije, i separatisao se od ekipe koja je već na svoj način propala. Ali voli da dođe, onako, na periodičnu bleju. For old tajmz sejk. Ne mora niko ni da ga zove, dođe sam i ode kad hoće.
