Moja prva ljubav...Moja maca...Tesko je opisati koliku kolicinu ljubavi smo mi uzajamno razmenjivali...to je onaj osecaj kada pomislite da ste potpuno sami,i onda odjednom na vas skoci jedno malo,cupavo,preslatko stvorenje...Pogleda vas onim crnim,toplim ocima,i vi ste vec srecniji...Nikada mi nije rekla nista ruzno...ipak je ona macka,Boze ...Ali,ukoliko sam ikad,kada sam bio dete pustio suzu za izzgubljenom igrackom,ili tome slicno,ili onda kada sam dobijao batine,ona bi skocila na mene i pribila mi se uz glavu...To je osecaj koji treba doziveti...Da vas zivotinja razume vise od ljudi..Zvuci smesno,ali meni nije...Narocito sada kada nje nema...Ona je prijatelj za ceo zivot..Steta sto je njen zivot trajao kratko...Od malena sam bio sa njom ...Nikada nije proslo duze od sat vremena a da je ne vidim,isla je po kuci,lomila stvari,tata se drao na nju...ali i on ju je voleo...Kada god bi se prodrao,ona bi sela,i kad bih je tada pogledao u oci,srce mi se cepalo...video sam suze u njenim ocima...Zvuci smeesno,ali ne..Osecala je krivicu,mislila je da je izneverila gazdu....Ah,koliko sam je voleo...Ne mogu opisati kako je protekao moj zivot dok je ona bila tu...Ali vam mogu reci,da nabavite ljubimca..Macku,psa,papagaja,bilo sta...Jer u danasnje vreme,zivotinje vise cene ljude,i vise ih postuju i vole,nego sto to ljudi cine....