-Матори, упознао сам Кустурицу пре неки дан?
-Сереш? Јесте ли причали можда о оснивању Шљункограда, ако нисте, продајем ја неку земљу код Колубаре...
-Ма не бре са режисером, са Кустурицом млађим, Емировим сином.
-Ааа па што не кажеш. Ја таман мислио да видимо да запослиш преко њега неке цигане из краја као статисте. Има један мали Шефкет, талентован, кад те лаже и прича неку причу дође ти да му даш чак пола сома. Него, нисам ја ни знао да он има сина, како се зове?
-Стрибор.
-Молим?
-Стрибор, С-т-р-и-б-о-р, Стрибор Кустурица. Свира заједно са ћалетом у оном псеудо-Забрањеном пушењу.
-Чекај, чекај, зар се тако не зове словенски бог ветра? Није ваљда Куста опет променио веру па преш'о у словенски пантеизам? Оно фазон да се скроз врати коренима и те приче.
-То је бре Стрибог, морону, овај се зове Стрибор!
-Мораћеш то мало да ми појасниш јер не разумем потребу да се неко зове Стрибор...
-Па откуд знам, можда је по деди добио име...
-Па да је по деди вероватно би се звао Мурат или Бајазит или шта ти ја знам, тако да та прича не пије воду. Једино ако је мислио на пра пра пра пра деду који се доселио са Словенима на Балкан, е онда океј.