Stradalnik 1: Silazi niz stepenište munjevitom brzinom jer je zaboravio ključeve od auta u vratima, sav alarmiran da ih neko ne ćapi...
Stradalnik 2: Vuče neku kesu sa sobom prepunjenu đubretom, uputio se istim stepeništem ka kontejneru...
Za to vreme 'munja' je pokupio klajučeve i penje se ka stanu...

Buuummm! Istovremeno se začuje ''Jao!''

Stradalnik 1: Što ne gledaš kud ideš ćoro šuntavi?!
Stradalnik 2: E, komšija ako ćemo da se vređamo - ti nosiš naočare, mene vid dobro služi!
Stradalnik 1: Da te služi ne bi mi prosuo mozak! Šta imaš u toj tintari? Kamenje?

Stradalnik 2: E, tvrda je ovo glava komšija... Al' i tvoja je...(opipava mesto gde ga boli).
Stradalnik 1: Pa i to što kažeš, ajde još jednom *da se ne zapali kuća!

* Izraz iz stare narodne legende prema kojoj se posle slične situacije zapalilo čitavo imanje braće koja su se sudarila. Obojica, jako tvrdoglavi, zavade se oštro i bog ih kazni požarom. Pošto se vatra, tačnije iskra izbija iz kamena i to trvenjem jednog o drugi, a glava je 'tvrda kao kamen', ova je poznanica prebačena u legendu kao uzrok
požara na imanju. Zato je seoski pop rekao da se postupak ponovi jer se na taj način uklanja prokletstvo zavađene braće u smislu poravnanja i primirja na principu 'klin se klinom izbija'.