Obrnuto gledište one poznate "od bureta pičaka ja bi' se za kurac u'vatio".
Krajnja kategorija usera.
Nenadjebivost situacije ne može da nadjebe njegovu nenadjebivost.
Ako takav zaigra fudbal, biće Pipo Inzagi.
Tipa: odeš u kladžu s nekim Raćom Petrovićem, prepisaće iz liste šifre od juče i proći će mu na tiketu snuker i pet strelaca hokeja.
Recimo, kad Dušana Svilara ne izbodu na deathmetal koncertu.
Ono što Ameri objašnjavaju kao "in the zone".
I glavna stvar - uberzajebanost ove vrste je uvek privremena.
:zvrrr-zvrrr:
- E, brate, čuj, ne'š verovati!
- Šta je?
- Sećaš se onog Slavena iz srednje?
- Da...
- Onaj s Isidorom Bjelicom 'mesto nosa?
- Da, sećam se. Kako smo ga zlostavljali, haha...!
- Jeb'o Svetlanu!
- Bojković?! Haha...!
- Ne, Gojković, onu malu iz zadnje!
- Šta, koji kurac, ložiš me?!
- Da ne veruješ... Sad mi pričala Tijana.
- Kako, jašem mu se s majkom?! Ja pokuš'o i mušicom - i ništa, brate!
- Kaže da su mu podmetnuli neke kenj-bombonice, ali očigledno se apotekar zajebao, pa mu šuknuli neke Vijagre. Nabasa Svetlana ispred pekare gde ovaj kupuje kifle, i kad je pazario izađe napaljen kao Perica. Ona zapne za neki kurac, padne, upadne u neke amnezije i - pođe s njim do stana da vidi njegovu novu kolekciju rimasterovanih DVD-a "Žikine dinastije", a ja u fazonu ŠKK?!
- Sereš, brate, jebeš me zbog one zlojave od pre neki dan?!
- Da barem... On ide i pokazuje fotke po kraju, a ona se odselila.
Slikovna metafora za relativnu dovoljnost govana u životu, te nije potrebno još istih u životnoj čaši.
Iako vnugo najčešće lokalizujemo u buljsonu, često se prebacuje volšebnim teleportom do tebe, promeni agregatno stanje i preti da prelije čašu pišotinom koju su dovukli sa sobom, pišotina koja su i sami.
Jebeni amonijak!
Koncentrovan!
I smrdljiv!
"Nisam, Apašu, ni došao da bi me pustio. Ja tebe neću pustiti. Zapali ti duvan kad ti kažem, bojim se, biće ti poslednji."
Ruši sve jezičke barijere i mit o kuli vavilonskoj.
Poseduje neograničenu moć spram koje je moć Skeletorova protuvu Himena ništavna kao svršić Japanca štrebera.
Sve mobilne telefonije mogu da mu pljunu pod prozor, jer on ne ište prijatelje, prijatelji ište njega.
Novac.
Je l' se sada razumemo...?
Žrtva: "E, ovako, ti jebena potkupljivačo, ne pada mi na pamet, nisam spao na to da TEBE jebem i bolje se skloni dok te nisam zaklao rđavom kašikom! Bole me kurci što je ćale neki tamo Mišković i što si puna k'o brod! Ni pet liposukcija, od kojih bi mogla da se snabde čitava Krajina sapunima za pranje, ti ne bi pomoglo, svinjo!! Nismo u istoj ravni, nismo u istom fazonu, ne govorimo istim jezikom, nismo isti svet, niti ćemo ikada biti! Komprende?!"
Bundeva: "Jesi li siguran, macane?" :pokazuje štos novčanica debeo kao Pavle Vujisić:
Žrtva: "Je l' mogu i tarzančiće da ti sisam?"
Raspoznajući simbol zabagrelih "bio bi' jebač, ali nemam čime" Rumenaka dok nude usluge omuvavanja nekoj Slađi u promajnom magacinu trgovine mešovite robe u Donjim Rčminama.
Malko je zajebano kada se nekom čudnom migracijom takav primerak nađe tebi na putu normalnog bivstvovanja. Mrak.
No, ni fenseraj najjadniji ne kaska daleko iza po jadnosti u ovoj sferi diskriminacije, samo je to daleko jadnije od najjadnijeh da bih ga kitio nekim poređenjima i metaforama.
Pristojan mladić: "Dobar dan, hteo bih da kup..."
Rumenko: "Čekaj malo, polako, stići ćeš... Deder, lepotice, šta tebi treba, kako da ti pomognem?"
Slađa: "Joj, hvala ti, komšo, ne znam kud ću zglavom, jurim celo pre podne, a tako bih sela i popila kafu, spala sam s nogu!
Daj mi po' kile celera, dvesta grama belog mesa, tri kisele vode, pet piva,
dva hleba, jedan beli,
jedan crni,
dve kocke za supu...
...
...
...
jednog Apua Nahasapimapetalona i dve sijalice od po 100 vati."
Rumenko: "Je l' treba još šta, komšinice? I da - da upakujem sve u po dve kese, znaš da su ove slabe?"
Slađa: "Može, može, komšo! E, da - plavi Orbit."
Rumenko: "Bogamu, komšinka, šuknem ti kurčinu, bojim se da nećeš moći sve ovo sama da poneseš do kuće! Evo, ja ću da ti pomognem!" :mig-mig:
Slađa: "Joj, komšo, srce si, ne znam šta bih bez tebe!"
Rumenko lepi na prodavnicu "stižem za 15 min" i zaključava radnju a Pristojan mladić ostaje bez vekne hleba, ali s planovima sadističkog iživljavanja u podrumu nad ćerkom dotičnog.
Saša Matić na vratima.
"Poklonite mi nju za rođendan,
da je vidim makar ove noći...!"
Ispasti iz forme.
Oponašati zapekli mašinski sklop koji je još za onoga rata ostao bez održavanja.
Izraz se iz konotacije za navlačenje bolešćure preneo u druge sfere bivstvovanja, te se jako dobro prima na svako tlo gde postoji negativno delovanje nesposobne jedinke koja je nekada imala mogućnost da uradi nešto vredno divljenja.
Bio bi i primer, al' je autor zarib'o.
Najželjeniji, a istovremeno i najteži za naći odevni predmet.
Trenutna koju imamo je tesna, zateže, guši; neprijatno u pičku mater'nu: velika stopala, šake k'o lopate, mali Boban, veliki nos, stomak k'o sise Ruške Jakić (nezamislivo gadno), dlakav k'o Neandertalac, ali... možda nije u pitanju koža, već ono ispod nje.
Stvar je u mentalnom sklopu i mogućnosti podnošenja te kože koju imamo.
"Čoveče, šta da radim danas? Propala kombinacija za posao, koji je bio poslednja šansa da ubodem neki startni kapital za sopstveni biznis, Bugarin me zajeb'o za bauštelu u Rusiji, jebem ga u Ce-es-ka i Sibir, skoro tri'es' sam sprcao u dupe, u kladionici visim svaki dan: igr'o sistem pet od sedam, omašio šifru, pa igr'o na Levante protiv Barse, ispušio ga, pa se vadio na kerove, al' izvadio kurac. Fulam mi poslednji put doneo crvenu onog dana kad je Olja Bećković polednji put bila jebana, a i tu crvenu sam sprc'o na bivšu koja me ostavi k'o Mile Kitić kurvu i odnese i pola mojih stvari sa gajbe. Da jebeno mogu da otpalim odavde, pa makar i prosio po ulicama Dizeldorfa i jeo otpatke od restorana, kontam da bi mi bolje bilo...! Ovako... nema ništa gore...
Komšo, daj na crtu još tri ljute!"
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Ne budi srednjak, jebeno se izvuci, majmune invalidni!
Sasvim jasno pitanje postavljeno neželjenom sagovorniku kojim mu stavljamo do znanja da, ili preteruje u psovanju, ili to čini s totalnim neukusom (kao oblačenje Boška Jakovljevića) ili u neprimerenoj situaciji (pred majkom, detetom, Amfilohijem).
Pitanje spuštajući-uvredljivog karaktera.
Majmun-vozač: "Pederu jedan, 'oćeš da te zgazim, majku ti jebem?!"
Pešak: "Upravo jesi, kretenu! I što ti ne gledaš kuda voziš, dripče jedan?"
Majmun-vozač: "'De si naš'o da ideš na pešački, poserem ti se u usta bezobrazna?!"
Pešak: "Molim?!"
Majmun-vozač: "Moli Boga za zdravlje, ako te do'vatim, videćeš zvezde, pička li ti materina ona bezobrazna kurvanjska!"
Pešak: "Jao, mislim da si mi i ruku slomio! Sada ću da zovem policiju, gotov si!"
Majmun-vozač: "Zovi i Dačića, JSO, nabijem i njih i tebe na kurac ovaj moj masni, jes' čuo?!"
Pešak: "Čekaj, čekaj... Je l' jedeš tim ustima?!"
Majmun-vozač: "Šta me pitaš gluposti, naravno da jedem, kretenčino pederska?!"
Pešak: "E, onda mi se najedeš veselih spermića!
Halo, policija... Zgazio me neki drogirani Alvirović na pešačkom na uglu ulice..."
Možeš ti da se trudiš, da upireš iz petnih žila, ali nešto ti fali, nešto zbog čega ti jednostavno ne uspevaš da uradiš ono što si nakanio.
Da li treba da jedeš još pasulja ili si jednostavno retardiran i glup k'o pogled Ivana Bosiljčića kad bi startovao Angelu Merkel, svejedno je - ne'š jebati, pa da si još toliki.
Koristi kada nekome nedostaje ona unutrašnja pokretačka snaga duha ili uma da bi se izborio s preprekama i nakon svega pobednički uskliknuo - "e, to je pos'o".
Dositej Obradović: "Matori, neće to nikako da ide, pazi šta ti kažem."
Vuk Karadžić: "Kome ti to, pičko jedna što skuplja basne?!"
Dositej Obradović: "Budi prosvećen, guslaru u pokušaju; velim ti, nećeš brži od mene biti na sto metara, pa da sve ata zajašeš!"
Vuk Karadžić: "Jeb'o te Imanuel Kant, da znaš, proevropejče jedan! Ajde sad na crtu!"
Dositej Obradović: "Ajde kad si zapeo, samo pazi da ne zapneš tim drvenim patrljkom za neki busen."
Vuk Karadžić: "Nataknem te na "Crven bana"!"
Start, pucanj, trčanje, cangr i tras, ode drvena noga u kurac, Dositej se smeje.
Dositej Obradović: "Eto, lepo mu ja kažem a neće da sluša. Nemaš ti u sebi to što ti je potrebno. Opaaaa!"
---------------------------------------------------------------------------------------------
Plus jedan primer seksualne konotacije.
Lepotica kojoj inpregniranje dođe k'o dobar dan.
Džoni: "Šta radiš ti od svoga života, čoveče?!"
Samozlostavljač: "Daj, koji ti je kurac, šta si me nap'o k'o Cigani karton, jebeno...?!"
Džoni: "Da li ti znaš šta sam malopre čuo, a?! Ne odgovaraj! Čuo sam da si s jebenom Svetlanom, s onom... onom Cecom Naražnjatović?!"
Samozlostavljač: "Kako Naražnjatović?"
Džoni: "Lako, balavko! Misliš da nije skontala kakvu mastinu od plate si dobio s povišicom. Evo, baš si mi ti neki Kazanova, pa te saletela u kafani onomad."
Samozlostavljač: "Čekaj, bre, o čemu pričaš, majku mu?!"
Džoni: "Daj, mentolu, dozovi se, ona ti je lutka za napumpavanje, živi već od tri teške alimentacije, orobila je neke sirotane jadne, pa sada dirinče za nju i ta derišta."
Samozlostavljač: "Au, pa ja mislio da je iskrena kad je rekla da 'oće bez kurtona jer mi je veliki!"
Džoni: "Kurac ti je veliki... ali na čelu! Nego, moraš sada da je dovedeš na večeru, sipaćemo joj drogu za silovanje, pa pravac na abortus; znam ja jednog Azerbejdžanca, mađija je čovek za hitne slučajeve, srediće ti to za pedeset jevreja, nemaš frke; posle možemo na pejntbol karting, da se malo ubijamo, pa onda na lozu za cirozu - častiš, naravno...!"
Samozlostavljač: "Naravno, matori, mada i posle toga - dužan sam ti."
E, došlo vreme da se umire, što bi rek'o Štulić...
Stoga... valjalo bi da se uzgoni do prekomernosti, da se sve 'arči najgrđe i najdivlje!
Mentalitet masa koji ispisuje ono nepisano pravilo "udri brigu na veselje" boldovanim slovima na čelo svakog vola i ćurke; a jesu takvi, jer šarmirani mogućnošću 'lađenja muda u 'ladu duda nisu ni svesni da se ovaj svet ne može smakovati, jer bi to bilo previše lako i srećno rešenje.
Sinovi pesama kafanskih i ćerke "učite šoping" seksigradovskih kučki koji su izbljuvci svih antipoda Alije Sirotanovića.
Zato bi isplatljivije bilo po pozitivan mortalitet da sednu i taj svoj zamišljeni Ferari, ubace u petu i slupaju se čeono u jedan zid, smrskaju motor, haubu, šoferu i svoj jebeni bezdan od šupljine u lobanji.
Najveći level koji jedan pičkopevač može da poseduje.
Džaba ti mogućnost da sklepaš mikaantićevske stihove i glaščinom da plodiš kao Fredi, recimo, ako si ekavac-kurac, ne'š jebati, pa se bolje pomiri s tim ili idi u Bosnu na dva mjeseca i juri međede...
Možda poslije toga uspeš učiniti nešto od svoga života i glasom umjekšati ženska srca...
"Sjećaš li se one noći,
Baš u vrijeme kad je tuga
Ja potpuno trijezan umirem.
Mjesec dana punih k'o da svijet se ruši;
Kuda idu izgubljene djevojke -
Cvijetna polja, mladost i sve...
Anđeleee...!"
