:звррр-звррр:

- Е, брате, чуј, не'ш веровати!
- Шта је?
- Сећаш се оног Славена из средње?
- Да...
- Онај с Исидором Бјелицом 'место носа?
- Да, сећам се. Како смо га злостављали, хаха...!
- Јеб'о Светлану!
- Бојковић?! Хаха...!
- Не, Гојковић, ону малу из задње!
- Шта, који курац, ложиш ме?!
- Да не верујеш... Сад ми причала Тијана.
- Како, јашем му се с мајком?! Ја покуш'о и мушицом - и ништа, брате!
- Каже да су му подметнули неке кењ-бомбонице, али очигледно се апотекар зајебао, па му шукнули неке Вијагре. Набаса Светлана испред пекаре где овај купује кифле, и кад је пазарио изађе напаљен као Перица. Она запне за неки курац, падне, упадне у неке амнезије и - пође с њим до стана да види његову нову колекцију римастерованих ДВД-а "Жикине династије", а ја у фазону ШКК?!
- Сереш, брате, јебеш ме због оне злојаве од пре неки дан?!
- Да барем... Он иде и показује фотке по крају, а она се одселила.

"Нисам, Апашу, ни дошао да би ме пустио. Ја тебе нећу пустити. Запали ти дуван кад ти кажем, бојим се, биће ти последњи."

Жртва: "Е, овако, ти јебена поткупљивачо, не пада ми на памет, нисам спао на то да ТЕБЕ јебем и боље се склони док те нисам заклао рђавом кашиком! Боле ме курци што је ћале неки тамо Мишковић и што си пуна к'о брод! Ни пет липосукција, од којих би могла да се снабде читава Крајина сапунима за прање, ти не би помогло, свињо!! Нисмо у истој равни, нисмо у истом фазону, не говоримо истим језиком, нисмо исти свет, нити ћемо икада бити! Компренде?!"
Бундева: "Јеси ли сигуран, мацане?" :показује штос новчаница дебео као Павле Вујисић:
Жртва: "Је л' могу и тарзанчиће да ти сисам?"

Пристојан младић: "Добар дан, хтео бих да куп..."
Руменко: "Чекај мало, полако, стићи ћеш... Дедер, лепотице, шта теби треба, како да ти помогнем?"
Слађа: "Јој, хвала ти, комшо, не знам куд ћу зглавом, јурим цело пре подне, а тако бих села и попила кафу, спала сам с ногу!
Дај ми по' киле целера, двеста грама белог меса, три киселе воде, пет пива,
два хлеба, један бели,
један црни,
две коцке за супу...
...
...
...
једног Апуа Нахасапимапеталона и две сијалице од по 100 вати."
Руменко: "Је л' треба још шта, комшинице? И да - да упакујем све у по две кесе, знаш да су ове слабе?"
Слађа: "Може, може, комшо! Е, да - плави Орбит."
Руменко: "Богаму, комшинка, шукнем ти курчину, бојим се да нећеш моћи све ово сама да понесеш до куће! Ево, ја ћу да ти помогнем!" :миг-миг:
Слађа: "Јој, комшо, срце си, не знам шта бих без тебе!"

Руменко лепи на продавницу "стижем за 15 мин" и закључава радњу а Пристојан младић остаје без векне хлеба, али с плановима садистичког иживљавања у подруму над ћерком дотичног.

"Поклоните ми њу за рођендан,
да је видим макар ове ноћи...!"

Био би и пример, ал' је аутор зариб'о.

"Човече, шта да радим данас? Пропала комбинација за посао, који је био последња шанса да убодем неки стартни капитал за сопствени бизнис, Бугарин ме зајеб'о за бауштелу у Русији, јебем га у Це-ес-ка и Сибир, скоро три'ес' сам спрцао у дупе, у кладионици висим сваки дан: игр'о систем пет од седам, омашио шифру, па игр'о на Леванте против Барсе, испушио га, па се вадио на керове, ал' извадио курац. Фулам ми последњи пут донео црвену оног дана кад је Оља Бећковић поледњи пут била јебана, а и ту црвену сам спрц'о на бившу која ме остави к'о Миле Китић курву и однесе и пола мојих ствари са гајбе. Да јебено могу да отпалим одавде, па макар и просио по улицама Дизелдорфа и јео отпатке од ресторана, контам да би ми боље било...! Овако... нема ништа горе...
Комшо, дај на црту још три љуте!"

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Не буди средњак, јебено се извуци, мајмуне инвалидни!

Мајмун-возач: "Педеру један, 'оћеш да те згазим, мајку ти јебем?!"
Пешак: "Управо јеси, кретену! И што ти не гледаш куда возиш, дрипче један?"
Мајмун-возач: "'Де си наш'о да идеш на пешачки, посерем ти се у уста безобразна?!"
Пешак: "Молим?!"
Мајмун-возач: "Моли Бога за здравље, ако те до'ватим, видећеш звезде, пичка ли ти материна она безобразна курвањска!"
Пешак: "Јао, мислим да си ми и руку сломио! Сада ћу да зовем полицију, готов си!"
Мајмун-возач: "Зови и Дачића, ЈСО, набијем и њих и тебе на курац овај мој масни, јес' чуо?!"
Пешак: "Чекај, чекај... Је л' једеш тим устима?!"
Мајмун-возач: "Шта ме питаш глупости, наравно да једем, кретенчино педерска?!"
Пешак: "Е, онда ми се наједеш веселих спермића!

Хало, полиција... Згазио ме неки дрогирани Алвировић на пешачком на углу улице..."

Доситеј Обрадовић: "Матори, неће то никако да иде, пази шта ти кажем."
Вук Караџић: "Коме ти то, пичко једна што скупља басне?!"
Доситеј Обрадовић: "Буди просвећен, гуслару у покушају; велим ти, нећеш бржи од мене бити на сто метара, па да све ата зајашеш!"
Вук Караџић: "Јеб'о те Имануел Кант, да знаш, проевропејче један! Ајде сад на црту!"
Доситеј Обрадовић: "Ајде кад си запео, само пази да не запнеш тим дрвеним патрљком за неки бусен."
Вук Караџић: "Натакнем те на "Црвен бана"!"

Старт, пуцањ, трчање, цангр и трас, оде дрвена нога у курац, Доситеј се смеје.

Доситеј Обрадовић: "Ето, лепо му ја кажем а неће да слуша. Немаш ти у себи то што ти је потребно. Опаааа!"

---------------------------------------------------------------------------------------------

Плус један пример сексуалне конотације.

Џони: "Шта радиш ти од свога живота, човече?!"
Самозлостављач: "Дај, који ти је курац, шта си ме нап'о к'о Цигани картон, јебено...?!"
Џони: "Да ли ти знаш шта сам малопре чуо, а?! Не одговарај! Чуо сам да си с јебеном Светланом, с оном... оном Цецом Наражњатовић?!"
Самозлостављач: "Како Наражњатовић?"
Џони: "Лако, балавко! Мислиш да није сконтала какву мастину од плате си добио с повишицом. Ево, баш си ми ти неки Казанова, па те салетела у кафани ономад."
Самозлостављач: "Чекај, бре, о чему причаш, мајку му?!"
Џони: "Дај, ментолу, дозови се, она ти је лутка за напумпавање, живи већ од три тешке алиментације, оробила је неке сиротане јадне, па сада диринче за њу и та деришта."
Самозлостављач: "Ау, па ја мислио да је искрена кад је рекла да 'оће без куртона јер ми је велики!"
Џони: "Курац ти је велики... али на челу! Него, мораш сада да је доведеш на вечеру, сипаћемо јој дрогу за силовање, па правац на абортус; знам ја једног Азербејџанца, мађија је човек за хитне случајеве, средиће ти то за педесет јевреја, немаш фрке; после можемо на пејнтбол картинг, да се мало убијамо, па онда на лозу за цирозу - частиш, наравно...!"
Самозлостављач: "Наравно, матори, мада и после тога - дужан сам ти."

"Сјећаш ли се оне ноћи,
Баш у вријеме кад је туга
Ја потпуно тријезан умирем.

Мјесец дана пуних к'о да свијет се руши;
Куда иду изгубљене дјевојке -
Цвијетна поља, младост и све...
Анђелеее...!"

Мужјак: "Мацо, 'ајде само мало, макар језиком га пипни."
Нежна: "Не знам, куцо, некако ми то глупо, мислим, шта бих ја радила с њим у устима...?"
Мужјак: "Мени је тако лакше, а и желиш ваљда да ме мало усрећиш вечерас, зар не...?" :смешак:
Нежна: "Па дооооброоо, али само мало..."

'Вата је за узде, набија јој до балчака спутавајући гласне жице у смисленом изражавању којим би маца описала тренутно гушење, када на врата...

Ћале: "Дедер, куцо, 'ајде ти сада да те мало ја поразговарам по бубрезима, пичка ли ти материна!"

- "Митре, јебиветре, па шта уради ти пре неки дан, видех те како летиш по дворишту и лајеш?!"
- "Ма, ништа ме не питај... Дођем ти ја пре неки дан кући, кад жена с врата рачунима у лице, каже, користили црвену тарифу, деца се купала и преко дана. Још дрва нисам спремио, брашно, ништа, ништа... Како ће се остане живо, видећемо. К'о пас само да лајем, а можда ни то - пси луталице су више вредни поштовања него ја; бедник најјаднији, сутра ћу да радим и прековремено, а од петка већ морам и да се запослим као ноћни чувар, јер нема више 'леба овако - поцркаћемо! Да сам лепо неки директор, да имам 1000 евра плату, па да се раширим к'о сир по гибаници...! Овако, нема куче за шта да ме уједе..."
- "Ма, как'и то, који ће ти то курац - знаш ти колико они имају проблема; богати нису срећни, пази шта ти ја кажем...!"
- "Да знаш да си у праву! Него, имаш ли 50 евра на зајам до првог?"

- "Брате, синоћ кева да постави сто за вечеру, а није било вечере, па смо жвакали мастан столњак."
- "Није то ништа, ја сам синоћ јео пилетину, а ова матора није га ставила у ону кесу за печење, па сам га бацио на патос и скакао по њему као Ајк по Тини Тарнер. Нема ништа горе него када га не стави у кесу за печење."

-----------------------------------------------------------------------------------------

- "Матори, нећеш веровати: пре неки дан био с девојком у шуми, и ја таман да је посадим на ћебе - правили излет - кад мене уједе змија, јебено! Једва жив остао! Срећа, па ова моја ме брзо одвезла до болнице бајсом, иначе - остао бих на земљи, па после у земљу!"
- "Ма, зајеби! Нема ништа горе него кад те уједе пчела! Јебено ми отекла рука, нисам могао да тренирам дркачицу пет дана! Нема ништа горе од тога...!"

-----------------------------------------------------------------------------------------

- "Брате, изгубио сам посао - технолошки вишак - жена отишла код мајке, одсекао сам стопало секиром а дрво ме ударило у главу и избило ми око, па сам отиш'о у инвалидску - не знам ни куд ћу ни шта ћу..."
- "Ма, какви! Ја сам једном добио 800 јевреја на клаџи, скинуо ђану малој Светлани и напио се као Петар Краљ - ударао сам се ногама у дупе од среће...! Нема ништа горе од тога!"

Брате, баци ту балоњару да се одјавим, кева зове на пасуљ.

Кафа за понети!
Непалска инвалид-курва за понети!
Тома Николић за понети!
Маст липосукције од алги госпође Божен за понети!
Восак митрополита црногорско-приморског Амфилохија за понети!

САМО ДАНАС У ПОЛА ЦЕНЕ!

"Зидање Скадра"

Крмачки Радашин завршава обед.

Радашин (чачка по зубима "блинг-блинг" ноктом): "Жено, сунидер морске соли у лавор, ал' мет'и и соне киселине, да лепо откиселим пете, ваља ми те вечерас узгонити, ваља се, светац је.
Него, кад сам ја, Петрија, оно појео оног душманина од комшије, Живорада?"
Петрија: "Још лане, мешчини..."
Радашин (загледа под нокат): "Мајку му, велика ова бутна кост, нисам га сварио добрано..."
Деда (из суседне просторије): "Ма, јок, бејаше то препрошлог пролећа, ако се не варам."
Радашин (маше руком): "Мучи, не знаш ти ни кад си ни шта си!"
Син (улази у собу): "Од чега ћеш штрудлу спремати, стара? Мени се једе с ораси..."
Петрија (крстећи се): "Шта причаш, каква штрудла, ђаволи те носили?!"
Син: Отац пробуразио ноктом деду, кану му црвена крвца на патос к'о баба од шлога ономад."