Mrndžanje
Neartikulisani tonovi koje ispuštaju zaverenici u školskoj klupi dok prepisuju pismeni zadatak od odeljenskog štrebera sa višestrukom devijacijom kičme i parom teleskopa umesto očiju. Mrndžaju i pijane mušteriju kada psuju kelnera i prebiraju po novčaniku tražeći poslednje ostatke socijale koju im daje država u nadi da će taj novac potrošiti na kupovinu najlonskog užeta i posetu nekom od mnogobrojnih mostova. Čin milosrđa koji bi državu rešio bede, a most učinio poznatim po skakaču sa konopcem, umesto po navođenoj raketi koja je srušila ogradu i usmrtila par rumunskih nakupaca krompira.
Sve u svemu zvuci koje može da stvori samo čovek kada ga zadesi neka nesreća.
- Kako se radi treći zadatak?
- Šta?
- Treći.
- Šta bre u peći?
- Treći zadatak, jebem te gluva!
- Petroviću ne mrndžaj, izbaciću vas obojicu napolje.
- Nisam ja profesore majke mi, ovaj kosovar mi nudi neki plac u Gnjilanu, kaže da je nasledio od dede!
- Šta pričaš bre ti?
- Oćeš da ti jebem mater, ko bre kosovar govno autonomaško?! Keva ti se pojebala sa pola severne hemisfere, a meni nešto pričaš!
- Šta mi diraš kevu bre majmune?! Saću da ti izvadim bubrege i prodam ih Tačiju, pička ti materina lopovska!
- Dosta bre majke vam ga doseljeničke, moj ste Beograd našli da skrnavite! Marš napolje, da vas nisam više video u školi stoko divljačka! Saviću pridruži im se, puškica ti je ispala iz čarape a i ti ćeš da ispadneš iz škole.
- Profesore sram vas bilo, napadate jednog iseljenika.
- Uteram ti do krajnika, mrš!
