Ulazi mi baba u sobu sa magicnim cistkom u ruci ili kako se vec zove to TopShop cudo, htela da me pita da ponovo spojim onaj deo za ciscenje sa drskom, otpalo joj i zatice me u nepodesnom stanju za gledanje.

Baba: Gledaj se, kakva si, sedis za tim kompjuteron, ta majica ti sva izguzvana, k'o da je krava zvakala, a sorc ti od pre tri dana, jos vidim onu fleku od paradajiza. Ni kosu nisi ljudski ocesljala, vidim ti gnezdo iza potiljka... Kako planiras takva da se udas?
Ja: Aha...
Baba (mrmlja): Kao musema.
Ja: Molim?
Baba: Pa sva si kao musema. Tako flekava, izguzvana, kao da sam na tebi hranu spremala. Budi malo vise stolnjak, dete, blizi ti se vreme za udaju. (nemam ni dvadeset)
Ja: Bako, reci ti meni, kada ti stavljas stolnjak?
Baba: Pa kad dolaze gosti, za slavu, ili kad je rodjendan...
Ja: Dakle u svecanim prilikama.
Baba: Pa dobro ranije smo ga stavljali svaki dan, ali nekako me mrzelo da ga stalno sklanjam kad spremam hranu, pa da ga ponovo vracam, pa opet sklanjam kad veceramo.
Ja: Znaci gotovo 355 dana u godini na stolu je musema, a samo nekih 10 stolnjak, i to ne celih. E, sad, zamisli da sam ja stolnjak non-stop. Svaki put kad treba nesto da radim ja moram da se prebacim u musemu i da gubim vreme. Zasto ne bih mogla biti musema danju, a stolnjak kad su svecane prilike i izlasci?
Baba: Ma, nema za tebe nade, dete, ako se ti udas ja cu tog mladozenju da castim. I ispravi taj tepih u cosku, podvio ti se od tih gajtana.

Bas da mi neko kaze ko se ne sprema za izlazak da u ovom trenutku nije musema. More, svi smo mi museme, a ako neko bas nije, ima da postane za dvadeset godina. Garantujem. Ili mu kupujem novu musemu.