- Sinak, kaži dragička! Od sutra počinješ da radiš.
- OPA! Konačno. Mora da je nešto na olovku, a, a?
- Jok, more. Istovar džakova.
- Ali, tata, ja sam akademski građanin...
- ... sa kupljenom diplomom. Da si se u sedam nacrt'o na poslu. Jasno?

- Đe si poš'o? To bi bilo dvajes' evra!
- Paaa, ja sam mislio kad bi moglo kako na olovku...
- Čitaj šta ovde piše!
- *Veresija dozvoljena starijima od 80 godina uz prisustvo oba roditelja.* Evo, grohotom se smijem. Živi su nam roditelji, al' su nepokretni.
- Ko te jebe kad si maloljetan! Kontaš - imaš pedeset tri godine, al' si maloljetan *hehe*.
- Pa, brat sam ti, pobogu!
- Pa, šta?

- Kažu tata ukrao... Nije tata ukrao. Sve je ovo tata na olovku stekao, sine.
- 'Nači, čale, da se ne lažemo, čkole nemaš, a nisi ni neka suva inteligencija. O kojoj olovci pričaš?
- Dođem ja na kiosk, vidim, ovi ispred mene uplaćuju sve neke kompjuterske kombinacije. Dođem na red, kažem ovom, daj ti meni da ja lično popunim. Izvadim olovku, zaokružim sedam komada - ostalo je istorija.