Neizdrživo
Sediš u sobi, blejiš na kompu i pored svih mogućih upinjanja da ne čuješ zavijanje iz druge sobe, slušaš cimerku i njene drugarice kako ''pevaju'', ciče i vrište...
Vrhunac večeri je kad posle Seke puste neku staru rok baladu i ciče u fazonu ''jooj, kako je dobra stvar''...što je najgore, pesma stvarno jeste dobra...
Psuješ sebe i sve živo i mrtvo tim ljankama, psuješ svoj račun u banci na kom imaš jebenih 19 dinara, novčanik kroz koji proleće ono busenje iz kaubojskih filmova, poslednju cigaretu u kutiji...
...a onda se setim prethodne večeri, koju sam provela u Kolarcu, slušajući kompoziciju kojoj ne znam ni ime, a koja me je apsolutno opustila i naterala da zaboravim sve probleme, kolokvijume, sneg, stare čizme koje se pretvore u ribnjak svaki put kad pada kiša...
...da mi je njihov mozak da odmorim, makar pet minuta...
