- Брате, па где си ти, пола осам је ?
- :трљаш очи, тек си устао: Ево сад сам устао, што питаш ?
- Си ти бре нормалан ?! Па ево ушли смо у бус, разредна нас пребројава овде. Хоћеш моћи да дођеш брзо ?!
- :адреналин, скупљање артерија: Како бре да стигнем кад живим у Крњачи а станица испред Сава Центра !? :обуваш чарапе: Реци јој да сачека !
- Ае видећу, већ пизди како каснимо, ај пожури !

* * *

Неуредан и крмељив долазиш на станицу. Нема никога. Припити чувар паркинга ти са жаљењем говори ''отишли су''. Пар минута сагледаваш ситуацију, схватиш је. Окрећеш се и по прашњавом асфалту корачак у корак са ветром ка кући, где те чека ћале са каблом од пегле да те испребија јер си до 4 ујутру играо компјутер те се успавао.

Другови су отишли у Шпанију на екскурзију, твој најгори дан у животу.