Можда управо сада. Данас, или ових дана. Слутио си да долази, ниси се трудио да спречиш, и ето ти сад. Дошао је. Чудна игра сујете и судбине је готова, стара проверена курва је решила да је доста и дошла да наплати.
Судараш се са бременом нужне промене, као мува са лустером, али све време мењаш ствари око себе надајући се неком позитивном фидбеку. Од чега? Сређене собе? Ранијег устајања? Прелистане књиге? Закључане гитаре у остави? Искљученог компа? Смешан си...
Меланхолија пружа руке, ти баш и немаш воље. Пљуни себи у лице ако мислиш да ће то опрати тај кисели израз. Боље стисни муда и нагази ту емо кучку. И не премотавај. Ко га јебе. Гурај напред.
Карма или судбина, како год зовеш то. Пуно је лепих тренутака дала и даће, штета што је курва. Све оне покажу право лице кад тад.
Охладио си главу и призвао хладне мисли. Бес! Па, наравно да си бесан. Прошло је време, ти си био у курцу. Али, пази се њега. Гурнуће те у руке оном другом ђавољем шегрту. Никад поново – да, то је он. Њега не знаш, али знаш себе. Не изговарај му име, чисто да ти не буде толико криво ако он ипак одучи да наврати.
Пробуди тај блуз у себи. Чувај се, мењај нешто. Али, овога пута крени од себе.
И размисли још једном кад ти следећег пута дође да кажеш никад.