Zoran Ćirić, Magični Ćira, nišlija

»Причали су о зулумима које је Стојан чинио над турском нејачи око Ужица и унапред сладили муке на које ће га ударити да би се осветили.« Велетовци, 1928.
««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
»Међу толиким кулучарима сељацима био је и неки Радисав (...) мален, потуљен (...) увлачио се као шило међу сељаке и сашаптавао с појединцима (...)
- Браћо, дотужило је (...) нас смо се неколицина договорили да идемо ноћу, у глухо доба, и да обарамо и кваримо, колико се може, што је направљено и подигнуто, а да пустимо глас како вила руши грађевину и не да моста Дрини. Па да видимо хоће ли шта помоћи. Другога пута немамо, а нешто ваља радити.
Нашло се, као и увек, малодушних и неповерљивих, који су сматрали да је то јалова мисао (...)
- Турци, Турци... - грцао је човек са коца. - Турци на ћуприји... да паски скапавате... паски помрете!...« На Дрини ћуприја, 1945.
««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
»Да ли због тога што је по нарави био доброћудан и мирољубив, или што са својим кметом није другачије ни могао, све и да је хтео, он је био страшљивији и обазривији од других ага.
(...) држао се према аги гордо и осионо и ,,проводио своје".
Ибрага је могао да потражи начина да сабије рогове своме кмету, али (...)
Од тада је Симан Васковић пошао низбрдицом која је бивала све стрмија, док се није сасвим пропио и проскитао(...)« Прича о кмету Симану, 1948.