Prepun autobus GSP-a kada lije kiša, na čijoj ,,palubi'' su svakojaki predstavnici urbane džungle našli privremeno utočište: džangrizave babe i dede, emosi, fenseri, delije, grobari, tih-miran-i-po-malo-krvoločan lik, gotičarke, metalci, likovi i likuše sa sluškama i kapuljačama, po koji zalutali biznismen sa aktovkom, žena sa detetom, pripadnici romske populacije. Svi idu negde, gde ih Noje odvede, samo da ne bleje po kiši.

Zamrzivač pravog meraklije.

Prvi zabeleženi bekap.

Приградски аутобус који саобраћа као да су му распоред састављали професори са ФТН. Притом, то је једна једина линија којом саобраћа. Разумљиво је, дакле, кад наиђе у та три-четири сата размака, путници ускачу у њега као да ће потоп или као да ће се земља под њима претворити у ужарену лаву.