Ehh, kako sam nekad volio ove datume … Ada, čuš, volio, obožava’ jadan ne bio ... Đurđev danak, 'ajdučki sastanak, Mitrov danak, 'ajdučki rastanak ... isssjj, ma srce mi zaigra ... Sve do jutrošnjega jutra, dok mi ova moja skolopendra ne reče najstrašnije riječi što sam čuja u moj život ...

Veli, sluša’, veli, Simo, od danas ćeš sa mnom dijelit’ bračnu postelju samo od Mitrovudne pa do Đurđevudne, ili ako ti je milije, neću ti dat’ onu rabotu od Đurđeva do Mitrova dana. A i ovo, veli, te ćeš spavat sa mnom, to ni je samo da ni bidne jeftinije grijanje, ako zimus šjever pune malo jače, nemo’ mi se puno nadat’ e ćeš se omrsit' ove godine kod mene ...
Uuuuu, umalo me kap ne potrevi u vr’ mozga. Zašto, velju, Đilje, zašto živote moj ? ... Ona ništa dalje ne zbori, no uze ceger i ojde, ojde u pjacu. Kako ona ne reče ništa tako ti ja pođoh ocu u drugu sobu. Ne znam je li čunuo što od ovoga te mi je Đurđa rekla, ama bješe ustanuo iz kreveta, podnimio se na stap, pa me mrko mjeri od glave do pete. Tajo, velju, što je ovo danas, što me čudo snađe o’ žene ?

„Što ti štuklo za vrat, eto a,“- veli otac. „Pičkoprežu nepotpregnuti !!! Jesam li ti lijepo, da sam ima' kome, kami da mi je, ka’ đetetu svojeme savjetova’ da ne vodiš onu malu ibretkinju Bašovu sa sobom na službeni put. I sad cio komšiluk priča da si je tamo čašio tri debela dana, a ja na ulicu ne smijem izać’ e si ni obraz uzeo ... sin Novaka Savova kućanik i koljenović šega maloljetnice ... pi izgago, rđo ljudska ... eee, a sad gledaj kud ćeš ... a ja ojdo da puštim krave ...“
„A nijesam, tajo, obraza mi, nijesam svega mi na svijet, eto bez Mila Đukanovića ako te lažem ...“
Ojde on, bogomi, ne obrnu se više na mene kol’ko na kučku mrtvu.

Eeee, valja mi dočekat’ Mitrovdana. A što je pošlje bilo, pitaš. Ma ne smijem ni da ti pričam, nije to za novina, ne časti mi ....