Odlazak bez poklona na rođendan
Тежак смор.
Унутрашња борба између акутног декинта, одсуства било каквог појма какав би се поклон купио и да није тако, и на крају императивног слављениковог позива који не трпи приговор ("Шта али? Братее, мојне да те сањам да ниси дош'о!!).
Победу, по правилу, односи опција са одласком празних руку, која подразумева неколико минута тешко подношљивог блама (обично уочи и после live честитања, када се издереш и три пута по српски изљубиш слављеника).
Наравно, слављеник је увек лавчина и заболе га патка за то што ти долазиш празних руку (за разлику од 99% присутних, који су му купили нешто - они тада обавезно пиље у тебе).
- Де си братеееееееее?
- (јачина гласа која би мртвог пробудила) Маториииии срећан ти рођендан :цмок, цмок, цмок: да си ми жив и здрав па да... (јачина гласа за тестирање прислушних уређаја).. слушај брате, знаш да сам у фрци ових дана, да сам морао да уплатим десет сома на факс, тако ти нисам данас ништа...
- Даај бре матории, не једи говна!!! 100 пута сам рекао да не треба нико ништа да ми купује, треба само да дођете!
- Па добро, ал' ипак је труло, него где да ставим јакну?
- А? Па може 'де оћеш... Стави је тамо преко оног кауча где су поклони... Шта пијеш?
