Devojka: Nećete verovati kakvog sam dečka upoznala pre neki dan. Do sad je bio kod mene na kafi. Samo što je otišao, sad će da izađe iz zgrade.
(LIK 1 i LIK 2 USTAJU I ODLAZE DO PROZORA.)
Lik 1: Šališ se!
Devojka: Dooobro, malo je stariji.
Lik 2: Ovaj je bio „malo stariji“ kad je Tito doživljavao
svoju prvu mladost.
Lik 1: S obzirom da lift ne radi, brz je za svoje godine.
(DEVOJKA ZBUNJENO PRILAZI PROZORU.)
Devojka: Ne taj kreteni, to je deda Miša, komšija. Ovaj!
(POKAZUJE PRSTOM NA „MLADIĆA“ OD TRIDESETAK GODINA, SA BRADOM OD 4-5 DANA, KOJI UPRAVO ULAZI U FERARI IZ `68.)
Lik 1 i Lik 2 (u glas): Na njega smo i mislili.
Lik 1: Opa! Vozi Ferari iz ’68.! Ljubitelj starina?
Lik 2: Pre bih rekao nostalgičar.
Lik 1: Koliko ima godina?
Devojka: Ne znam.
Lik 2: Verovatno ne zna ni on. U to vreme nisu odmah upisivali decu u knjigu rođenih.
Devojka: Okrutni ste.
Lik 2: Biološki sat je okrutan.
Lik 1: Gde si ga upoznala?
Devojka: U redu u banci.
Lik 2: Je l’ to bila isplata penzija?
Devojka: Ne!
Lik 1: Dečijeg dodatka?
Devojka: Niste zanimljivi!
Lik 1: E Majo, kad malo bolje razmislim nije on toliko star.
Devojka: Hvala ti.
Lik1: Ako ga poredimo sa Krkobabićem.