Otišao da traži platu
Сизифов посао. Таман када си газди објаснио да немаш пребијене кинте а да је крај месеца. Да ти је дете болесно или да требаш једноставно да идеш на годишњи, он крене са подпитањима.
Први случај :
- Газда јел могу паре, сутра плаћам станарину ?
- А што сутра ? Вити да ти то помери уместо сваког првог на сваки петнаести ?
- Па јест. Да онда добијам плату двадесетог !
Други случај :
- Газда помогај мали ми заглавио у болници, хитно ми треба плата за прошли месец ?
-Хмм... А шта је малом ?
Овде већ почиње лупање главуџе од инвентар канцеларије....
Трећи случај :
- Газда јел може плата, па да идем ко човек на годишњи ?
- Шта ? И плата и годишњи ? Е то ја већ зовем безобразлуком! Не може и јаре и паре. Или плата или годишњи ?
- Али ....
- Нема "али" ? И ја бих да будем капетан на белу лађу, али не може.