Otresti
Pasti. Tresnuti. Obično se dešava pri neuspelim pokušajima letenja.
Da, dobio si svoj novi bicikl. Rešio si da se vozaš po kraju. Što brže možeš, da pokažeš svima kako si vešt. Uživaš, osećaš vetar na licu dok juriš. Okrećeš pedale sve brže i brže. Ma, ne može ti niko ništa! TI VOZIŠ! A onda... Dolazi najuzbudljiviji deo. Treba da se spustiš niz ulicu. Da, radio si to do sad, ali ovo je nešto drugo. Prvi put si na novom biciklu, drugi je to osećaj. Juriš, pevaš na sav glas, misliš da si najveći, da ti niko nije ravan. Pokušaćeš da voziš „bez ruku“. Puštaš prvo jednu, pa drugu... Da, carski! A onda... TI LETIŠ! Doživiš dejt sa ulicom, uklizavanjem sa obe noge, sudarite se muški, izljubite se po celom telu, ma koske pucaju od siline! Bicikl ti više nije toliko bitan. I šta sad da kažeš kevi kad te pita: „Šta si koji đavo radio kad si uspeo da polomiš ključnu kost?!“
