Долази она из Новог Сада, а мени то друга пичка по реду што треба да је видим. Дакле, не женска него оно што женска носи међу ногама.

Тексас фармерке, светло плаве... Кукови к'о лађа... Није била нешто у фаци, ал' брате друга по реду, ко то гледа! Стојимо испред зграде и сад... Тек треба да се до'ватимо први пут.. Жвалили смо се, ал' немамо појма на шта нам личе он и она...

Газда забранио да доводим у стан све што је женско а није ми сестра. То је био тек носоња, да видиш! И шта ћемо... гледамо зграду... велика, 20так спратова и решимо ти ми да уђемо у лифт и да се по'ватамо иако је упорно скретала пажњу на то да има још увек. Нема везе нисам гадљив.

Уђемо... И сад, уместо као 'сав нормалан свет' да зауставимо лифт на 18-19том, ми га зауставимо између другог и трећег. Овчице, шта ћеш!

-Имам, рекла сам ти већ немој да наваљујеш!

-Па нема везе, не смета ми уопште! Скупљам ја самоувереност не бих ли је убедио.

И почнем да јој откопчавам фармерке... Она спушта ранац... Ахххх... коначно сам је ухватио за крофну.. Ух...

Трас-трас!! -Опет се заглавио - Чује се испред врата...

Нема везе, ми настављамо где смо стали. Љубимо се и она настави да дише јаче чим смо чули да је бакута отишла од врата...

Није прошло ни 2 минута, зачу се ТРАС, тик, ТРАС ТРАС.. Нико ништа не коментарише од споља; али наставља упорно!

Одједном се зачу још већи трас и док ми сконтасмо да су некако отворили спољна врата лифта, она ужурбано поче да навлачи хула-хопке и на једном се појављује гвоздена, шиљата, кука између лимених, унутрашњих врата лифта и зида од кабине.

„Сииииијууу, фрааааап“, отвара дедица вратанца и стаје немо испред нас. Тајац 4-5 секунди.... ја у моменту губим сваки стид, осећам: кад се већ десило, нек иде сад, шта ћу, немам где. А и ухваћен сам на делу!

-ПА ДОБРО, - започе реченицу гласно, и одмах сталоженијим тоном настави:

-Разумем... млади сте....'ај. Ал' што да цела зграда чека због вас!!!

Ја бејах све време 'заузет' подизањем ранца са пода... и немо му дадо' до знања да бисмо да изађемо напоље... Она сва унезверена, радије би ставила папирну кесу на главу, а ја ништа! 'Гангстер'! Боли ме курац, урадио сам шта сам наумио ионако нисмо могли баш да се крешемо тад и ово је за њу био нови умни оквир.

Изађосмо и остасмо живи!

Никад дедицу нисам више видео.