Прво месец дана немаш ни динар за слаткише, излазак, сладолед...Онда ти дође у госте баба коју ниси никад у животу видео и да ти кинту да имаш да надокнадиш за све за шта ниси имао до тад. Ти таман кренеш да се испрђујеш с том ловом, кад оно у госте дошла тетка после две године. Онда ти она удели још "кој' динар" и ти не стигнеш ни да потрошиш ни четвртину од свега тога кад оно стигла пензија па те све деде и бабе обасипају кинтом.
Онда ти све то спрцаш на разне слаткише, сокиће, испрђујеш се са гурманским пљескавицама, ролованим батацима и соковима у локалима брзе хране где коштају и дупло више него у продавницама.