Naajviše volim onaj osećaj kada sam svestan činjenice da onako izmoren,izgoreo i gladan trebam da se vraćam sa bazena,i gratis 50-icom.Obožavam kada ga čekam po 10 stanica da se dovuče onako izdrndan i pokvaren.To je tako zanimljivo provedenih pola sata na stanici,svo vreme stajajući,jer je ona metalna klupica na stanici upečena,a i da hoću da pržim dupe,ne mogu jer je baba upravo sela na nju.Tako da mi je suđeno da čekam stojeći bus.Kada se dogega,najviše volim kada se otvore vrata,koja maltene nisu ni zatvorena,jer ljudi ima toliko da im noge i torbe vire kroz sve otvore na autobusu.Ali kada se otvore,ta aroma,taj miris,koji me tako mami da uđeem unutra,pa to nije normalno.Kada uđem,najveće zadovoljstvo mi je da stojim,i da me sa leve i desne strane guraju smrdljive dede,a od napred i pozadi,žene i babe bodu torbama.Uh,pa to je neodoljiv oseća.Takođe mi je zadovoljstvo da su svi prozori zatvoreni,NI SLUČAJNO ni jedan da se otvori,jer Boga ti,KLIMA RADI!!Koja klima?!
Eh,a onda,kada se otvore vrata raja,i izađem napolje,osetim kiseonik,uzbudim se ceo kada moje telo i pluća mogu normalno da dišu,tada,tada sam zapravo najsrećniji čovek na svetu...
I onda tako svaki drugi dan,moj provod u pedesetici je nezamenljiv.
Za kraj,MRŠ PEDESETICO U PIČKU MATERINU.

Hvala.