Pekarski kondom
Kesa koju navučeš na ruku dok pipaš hljeb u Maksiju, kako bi izbjegao kontaminaciju istog.
Pivo za masu, rakija za definiciju
Najbolji način za zavođenje reda na sajtu i motivisanje autora za pisanje definicija.
:masa razularenih vukajlijaša: AAAAAA KAJZENE VRATI NAM POSTERE, KAZANE DAJ REAKCIJE AAAAAA!!!
:neko iz mase: Alo, debili, Kaizen prodao sajt, koji vam je kurac?!
:masa pomenutih: AAAA KAZANE PRODO SI KOSOVO, JA JEBEM, VUKAJLIJA SRANJE, VUKAJLIJA PROPO!!
:VRUUMM, ŠKRIP (onomatopeja kočenja cisterne piva pred štab Vukajlije):
- Ajde, stoko, smiruj se, ajde, pivo za masu, toči, DA PRELJEVA!
- TOOOOO KAJZENE!
- Ajde, ajde, sad polako na definisanje, za odabranu flaša rakije, izuvača, ja pek'o!
- TO KAZANE U KURAC TE LJUBIM!
Neradničko veče
Pandan momačkoj večeri, proslavljan od strane svježe diplomiranih klipana, kao poslednje zbogom studentskom životu pred prvi dan posla. U neznatnom broju slučajeva glavni uzrok jednosmjerne karte za biro, kad pomenuti magarac sledećeg jutra dođe mrtav pijan u kancelariju i ispovraća se na uredno složenu dokumentaciju na šefovom stolu.
- Buraz, ajmo večeras do grada, Đani pjeva u Tarapani, ludilo, klinke, masna janjetina u bekstejdžu.
- Ma pusti me s Đanijem, nema meni alkohola narednih mjesec dana.
- Što, šta ti je, da nisi bolestan?
- E da jesam, sinoć pravili Duletu neradničko veče, krenuli od Studenjaka, pa progresivno ka Kaluđerici, mislim da nema kafane u koju nismo svratili, glava me otkida od jutros.
- Kom bolan Duletu, onom iz Bileće? Pravićemo mi njemu ispraćaj na biro ovih dana.
- Kakav biro, zaposlio se čovjek kod Tome File u kancelariji, zato smo i pili sinoć, danas mu prvi dan posla.
- Da si ti živ i zdrav, momčina je direkt iz kafane jutros otišla na posao, kažu da samo plafon zapovraćao nije, izbacili ga, izletio je k'o puščano zrno.
- U jebote...
Bufon riba
Klasa. Al' ne obična klasa. Ne, ta riba je klasa već godinama. Znaš onu foru kad je riba bomba u prvom srednje, pa se fazon do 25. isfura, propadne, istroši? E, brale moj, ova drži nivo godinama. Napreduje. Usavršava se. Svakog dana, svake godine, ona sve bolja i bolja. Nabija iskustvo, održava izgled, penje se na ljestvici savršenstva. Đanluiđi Bufon.
- Brate, znaš koga sam vidio u gradu sinoć?
- Koga?
- Malu Vanju iz srednje, bila sa drugaricama u kafani, sto pored nas.
- Vanju? Jebote, nju nisam vidio ne pamtim. Bila dobra riba nekad, uh kad se sjetim... Kako se sad drži?
- Ako mi vjeruješ, još je bolja nego prije, utegla se, sise, supe, nadrkana ona faca, još neke naočare velike nosi, pornićarka klasična.
- U jebote, pa ta riba je znači klasa fazon poslednjih 10 godina?
- Taj neki rad. K'o Bufon, sve se mijenja, ona i dalje ostaje elita.
- Ko li to jebe, sunce ti...
- Odlikaši, moj buraz, odlikaši...
K'o domaći burek
Jeste da je kvalitetniji, zdraviji, da tvoja baba u njega stavi kilo mesa po tepsiji, da sama mijesi kore i maže ih čistom, domaćom masti, al' džaba, i dalje ne može da se mjeri sa masnim burekom u Šiptarovoj buregdžinici diskutabilnog sanitetskog kvaliteta u 5 ujutru, posle litra vinjaka i 2 pakle cigara. Jebiga, neke stvari imaju svoj poseban šmek, kakve god da one bile.
- Što se ne ženiš, sine moj, evo već ti je 35. godina, još malo pa 36 puniš, oće majka unuke da ima.
- Daj, stara, pusti me majke ti, zar opet ta priča?
- A sine, eno svi ti se drugovi poženiše, samo ti ostade sam. Eno, šta fali maloj Milici Jovanovoj, lijepa, dobra, poštena, zna oko kuće, a svi u selu znaju da baca oko na tebe još otkako je bila klinka. Šta će ti ona tvoja rospija, dušu ti uze, propadaš, eto te mršav k'o da si iz logora došao.
- Znam sve majko, Milica je dobra, čak i bolja nego što zaslužujem, al' džaba, ona mi dođe k'o domaći burek, nije to to, ova mi pamet pomutila, kakva je, da je, ja bez nje ne mogu.
K'o Bajaga
Ni na nebu ni na zemlji. Krajnji stadijum pijanstva, totalna gotovost.
- Brate, kako je bilo sinoć? Čujem da ste išli po splavovima sa onim ribama iz Krakova.
- Ma ćuti, ništa me ne pitaj.
- Što, šta je bilo? Jesi se usvinjio, kakav si bio?
- K'o Bajaga, sine, ni na nebu ni na zemlji. Krenuli sa vinjakom, pa one uzele da naručuju neke tekile na Riveru, posle pređemo na Fristajler, tu udarimo po vodki, na kraju upadnem u Savu, jedva me živog izvukli.
- Au, brate, nisi normalan. Nema svrhe da pitam jesi nešto uradio sa ribama, onda, a?
- Ma kakvi, osim ako ne misliš na one iz rijeke, tu mi je malo falilo da se doživotno vežem za njih, ako me razumiješ.
Kako sam počeo da jebem, shvatio sam kako je lijepo drkati
Pomalo apstraktna izjava, možda nejasna širem auditorijumu. Po predanju, njen tvorac je jedan stari, iskusni jebač iz plodnih ravnica Mačve, dok je po nekima on bio ubogi pastir iz bosanskih vrleti prepunih svakojakih opasnosti. Naime, jedan od dvojice navedenih čuvenu rečenicu rekao je svojim mlađahnim i poletnim sinovima, koji su u to vrijeme bili na granici prelaska iz djetinjstva u odrasle momčine, zrele za vruć komad ženskog međunožja. Elem, smisao ove izjave svodi se na to da, koliko god odabrana pripadnica ženskog pola bila zgodna i kvalitetna, ništa ne može da zamijeni komfor i blagodeti manufakture u sopstvenim odajama i da je ponekad bolje kvalitetno omlatiti majmuna, nego se upustiti u polni akt prema kojem je pojedinac indiferentan.
Nema ljepšeg osjećaja od stavljanja u vruće, od ulaženja u vrele i vlažne zidove Njenog Veličanstva, Pičke. Bude i ružnih, mršavih, debelih, bude i bombi, i pristojnih, i kurvi, i studentkinja i čistačica, kuvarica i gazdarica, sve je to za čovjeka, sve se mora probati. A gorepomenutom tvorcu ove paradoksalne izjave ista vjerovatno služi da opravda sebe pred omladinom, ali i samim sobom, jer više NE MOŽE. Ne može, i kraj. Jebiga.
- Vidi ga, đe si ti to poš'o tako nalickan, a?
- Daj stari ne zajebavaj, sat vremena sam pravio frizuru i peglao košulju, još me i ti peglaš sad.
- Opa, al' smo se zadali u sređivanje. Koja je?
- A?
- Ženska, koja je, s kojom ideš da se vidiš?
- Ma ona mala Đurova, znaš je, ide sa mnom u razred, prazna joj kuća noćas, otišli starci na slavu u Gacko, pa me zvala da dođem.
- Ona plava? E moj sine...
- Šta je sad, koji kurac?
- Ništa, ništa, vidjećeš. Ja sam isto tako bio blećina k'o i ti, al' kako sam počeo da jebem, shvatio sam kako je lijepo drkati...
- Aj' stari ne seri, majke ti, idi gledaj Vučića, i nisi za bolje.
Staviti u vruće
Jebati.
- Joj brate, al' sam nešto nervozan, ludim.
- Što matori, šta ti je? Iskuliraj, popij pivo.
- Ma ne znam, neka me nervoza puca, evo palim pljugu na pljugu već sat vremena, gorim.
- Znam ja, kriziraš, moraš pod hitno u vruće da staviš, to će da te restartuje.
- Vidiš, možda je i to, nisam jeb'o otkako sam raskinuo s Majom, evo sad će 2 mjeseca.
- Nije možda, nego je to. Imam ja neku drugaricu, rodila se za takve k'o što si ti. Malo je deblja, al' jebiga, za prvu pomoć će da posluži.
- Ma daj šta daš, jebe mi se. Al' bukvalno.
Kad trepće, obara temperaturu za 10 stepeni
Djevojka sa izuzetno dugačkim trepavicama. K'o lepeza, boktejebo.
Možda je rođena s tim, a možda je to Maybeline.
Strujak
Rođak osrednje udaljenosti u porodičnom stablu, za koga nismo sigurni šta nam tačno dođe, ali je dovoljno blizak da ga stavljamo u rang nečega između strica i ujaka.
- Brate, jel roštiljamo danas?
- Normalno, samo što imamo jedan problem, crk'o mi akumulator na kombiju, nemamo prevoz.
- Ma lako ćemo za to, mogu ja da iscimam strujaka da nas odbaci, platimo mu gorivo, damo mu pljesku i on zadovoljan.
- Koga da iscimaš?
- Strujaka, onog Mileta, znaš ga, gledali smo Brazil-Čile sa njim u pabu...
- Ahaaa, znam... Čekaj, kakva je to rodbinska veza, strujak, šta je to, koji kurac?
- A jebem li ga, on ti dođe neki ujak moje keve, pa je meni neki strujak, šta li.
- Kastig. Ništa, aj' zovi ga pa se vidimo...
- Aj, sad ću da ga okrenem...
Raskidanje putem poruke
U jednu ruku definisano, u drugu nije, da imam treću, u njoj bi me bolio kurac za prve dvije. Dakle, raskid putem poruke. Zanimljivo. Praktično. Manje stresno, čak možda i lako, prihvatljivo, upotrebljivo u brzini modernog svijeta gdje nema vremena za gubljenje. Vremena. Kažu, vrijeme je najdragocjeniji poklon koji od nekoga možemo dobiti, jer sav čovjekov imetak je obnovljiv, sem vremena. Ono je ograničeno i prolazi nepovratno, a mi samo određujemo sa kim ćemo i na koji način da ga provedemo. Lakše je za 5 minuta iskucati poruku za raskid nego provesti sat vremena priče o istom, uz po koju suzu i tone neprijatne tišine. A meni je bilo lako da se lomim oko tebe 3 jebena mjeseca, da trpim tvoju nervozu danima pred ispit, da te pazim kao malo dijete kad isti padneš, da se znojim k'o svinja dok te jebem krvnički po cijelu noć i da se kupim kući sa prvim jutarnjim jer, pobogu, dolazi ti sestra iz izlaska, kako će da nas zatekne u krevetu, stvarno čudno za dvoje napaljenih studenata zagorjelih od učenja!
Čekaj, stani, smiri se, padaš u vatru, čovjek bi pomislio da ti je nešto i značila. A jeste. U početku, naravno, ko te jebe kad se zaljubljuješ kako vjetar duva. A trebala je da bude samo odskočna daska za nešto ozbiljnije, riba da mi prođe vrijeme dok ne smognem snage da ponovo volim. Jebiga, to je vremenom i postala, al' opet, nije svejedno, bilo je tu svega, i lijepih trenutaka, dobro, istini za volju u zadnje vrijeme sve više ružnih, al' ajde.
Opet srljam, udaljavam se s teme. Dakle, raskid preko poruke. Jebena stvar. Da je stanje kao prije mjesec-dva, možda bi i pogodilo, probilo srce, slomilo duh. Ovako samo razljućuje, bjesni. Dozvoliću sebi da se ponovim, imali smo svađe, durenja, tvrdoglavo ćutanje, ali smo isto tako imali i romantične trenutke, lijepe trenutke. Bar zarad njih, moglo se istrpjeti sat vremena neprijatnosti i ispasti čovjek. A ne ovako. Tri mjeseca, stala u tri reda poruke.
Krv ti jebem.
Zadnji put je zavedena u matičnu knjigu rođenih
Kašljara koju nikome ne pada na pamet da startuje, zbog očiglednog nedostatka fizičkih kvaliteta.
- Jao, Miro, što si smaračica, nikad više neću da te povedem na žurku, šta si tako mrtva, samo sjediš u ćošku i piješ đus, ustani malo, igraj, popij nešto, kakva si k'o neka baba.
- Lako je tebi da kažeš, tebe startuju svako 2 minuta, kad će meni neko da priđe, da me zavede...
- Da te zavede? Ribo, ti si zadnji put zavedena u matičnu knjigu rođenih, pogledaj se kakva si, da smršaš jedno 20 kila, pa i da razmišljaš o tome, nego diži to debelo dupe sa stolice i igraj, a ne da mi se smaraš tu!
Zamaštrakati
Ofrlje i na brzinu srediti i našminkati određenu stvar, najčešće sobu ili stan, da bar na prvi pogled liči na nešto. Dosta često praktikovano kod studenata koji iščekuju inspekciju u domu ili kratku posjetu roditelja iz provincije.
- Matori, aj dodaj taj džoks, šta kampuješ, koji kurac...
- Ček', ček', zvoni mi telefon... U JEBOTE MARIJA! 'Alo, ej, gdje si, šta radiš? Aha, aha, za sat vremena, važi, ajde, vidimo se, ćao... Diži se, jebem ti kolje, gasi taj džoint!
- Šta je, gdje gori brate?
- Sad me zvala Marija s Više Poslovne, ona plava što se lomim oko nje već 2 mjeseca, raskinula s dečkom prije par dana pa oće da se vidimo, dolazi za sat vremena! Ajde, diži se, otvaraj prozor da se izluftira ovo, dok ja pobacam smeće i zamaštrakam malo, da se ne zabezekne riba kad uđe.
Stounsi
Grupa stondiranih ortaka, koji se odvale posle 2 buksne.
- Brate, varimo li večeras?
- Može, što se mene tiče. Ko završava?
- Pojma nemam, cimao me mali Miki juče, pita kad ćemo, ima on lika.
- Miki Štangla?
- E taj.
- Ao, nemoj mi njega, majke ti, ne mogu ja sa njim da duvam, presjedne mi svaki put.
- Što, šta mu fali?
- Ne fali njemu ništa, al' kad god pušimo zajedno, on povede neke svoje ortake, Stounsi klasični.
- Šta Stounsi, lože se na Mika Džegera fazon?
- Ma kakav Džeger, prođu 2 kruga i stondiraju, ne možeš da ih pomjeriš posle, a pojedu Boga oca.
- U jebote, bataljuj onda, iscimaću ja onda Kimija, malo je skuplje kod njega, al' smo bar mirni.
- Taj rad.
Galaksija
Tačka na tjemenu gdje se završava razdeljak, koja svojim vrtložnim izgledom podsjeća na pomenutu svemirsku formaciju.