Cigansko naselje. Karton siti.
- Aladine, zovi Šilju i Džerija stig'o bakar s deponiju!
Rečnik / autori
N9
ninka_92
3× u prvih 100na Vukajliji od avgust 2010.viđen 29. jul 2026.
373 definicije7 odabranih14.534 poena
Muška vidra.
Kesa koju navučeš na ruku dok pipaš hljeb u Maksiju, kako bi izbjegao kontaminaciju istog.
Najbolji način za zavođenje reda na sajtu i motivisanje autora za pisanje definicija.
:masa razularenih vukajlijaša: AAAAAA KAJZENE VRATI NAM POSTERE, KAZANE DAJ REAKCIJE AAAAAA!!!
:neko iz mase: Alo, debili, Kaizen prodao sajt, koji vam je kurac?!
:masa pomenutih: AAAA KAZANE PRODO SI KOSOVO, JA JEBEM, VUKAJLIJA SRANJE, VUKAJLIJA PROPO!!
:VRUUMM, ŠKRIP (onomatopeja kočenja cisterne piva pred štab Vukajlije):
- Ajde, stoko, smiruj se, ajde, pivo za masu, toči, DA PRELJEVA!
- TOOOOO KAJZENE!
- Ajde, ajde, sad polako na definisanje, za odabranu flaša rakije, izuvača, ja pek'o!
- TO KAZANE U KURAC TE LJUBIM!
Osoba sa izuzetno visokom tjelesnom temperaturom.
Pandan momačkoj večeri, proslavljan od strane svježe diplomiranih klipana, kao poslednje zbogom studentskom životu pred prvi dan posla. U neznatnom broju slučajeva glavni uzrok jednosmjerne karte za biro, kad pomenuti magarac sledećeg jutra dođe mrtav pijan u kancelariju i ispovraća se na uredno složenu dokumentaciju na šefovom stolu.
- Buraz, ajmo večeras do grada, Đani pjeva u Tarapani, ludilo, klinke, masna janjetina u bekstejdžu.
- Ma pusti me s Đanijem, nema meni alkohola narednih mjesec dana.
- Što, šta ti je, da nisi bolestan?
- E da jesam, sinoć pravili Duletu neradničko veče, krenuli od Studenjaka, pa progresivno ka Kaluđerici, mislim da nema kafane u koju nismo svratili, glava me otkida od jutros.
- Kom bolan Duletu, onom iz Bileće? Pravićemo mi njemu ispraćaj na biro ovih dana.
- Kakav biro, zaposlio se čovjek kod Tome File u kancelariji, zato smo i pili sinoć, danas mu prvi dan posla.
- Da si ti živ i zdrav, momčina je direkt iz kafane jutros otišla na posao, kažu da samo plafon zapovraćao nije, izbacili ga, izletio je k'o puščano zrno.
- U jebote...
Mjerna jedinica bogatstva prosječnog Hercegovca.
Klasa. Al' ne obična klasa. Ne, ta riba je klasa već godinama. Znaš onu foru kad je riba bomba u prvom srednje, pa se fazon do 25. isfura, propadne, istroši? E, brale moj, ova drži nivo godinama. Napreduje. Usavršava se. Svakog dana, svake godine, ona sve bolja i bolja. Nabija iskustvo, održava izgled, penje se na ljestvici savršenstva. Đanluiđi Bufon.
- Brate, znaš koga sam vidio u gradu sinoć?
- Koga?
- Malu Vanju iz srednje, bila sa drugaricama u kafani, sto pored nas.
- Vanju? Jebote, nju nisam vidio ne pamtim. Bila dobra riba nekad, uh kad se sjetim... Kako se sad drži?
- Ako mi vjeruješ, još je bolja nego prije, utegla se, sise, supe, nadrkana ona faca, još neke naočare velike nosi, pornićarka klasična.
- U jebote, pa ta riba je znači klasa fazon poslednjih 10 godina?
- Taj neki rad. K'o Bufon, sve se mijenja, ona i dalje ostaje elita.
- Ko li to jebe, sunce ti...
- Odlikaši, moj buraz, odlikaši...
Jeste da je kvalitetniji, zdraviji, da tvoja baba u njega stavi kilo mesa po tepsiji, da sama mijesi kore i maže ih čistom, domaćom masti, al' džaba, i dalje ne može da se mjeri sa masnim burekom u Šiptarovoj buregdžinici diskutabilnog sanitetskog kvaliteta u 5 ujutru, posle litra vinjaka i 2 pakle cigara. Jebiga, neke stvari imaju svoj poseban šmek, kakve god da one bile.
- Što se ne ženiš, sine moj, evo već ti je 35. godina, još malo pa 36 puniš, oće majka unuke da ima.
- Daj, stara, pusti me majke ti, zar opet ta priča?
- A sine, eno svi ti se drugovi poženiše, samo ti ostade sam. Eno, šta fali maloj Milici Jovanovoj, lijepa, dobra, poštena, zna oko kuće, a svi u selu znaju da baca oko na tebe još otkako je bila klinka. Šta će ti ona tvoja rospija, dušu ti uze, propadaš, eto te mršav k'o da si iz logora došao.
- Znam sve majko, Milica je dobra, čak i bolja nego što zaslužujem, al' džaba, ona mi dođe k'o domaći burek, nije to to, ova mi pamet pomutila, kakva je, da je, ja bez nje ne mogu.
Ni na nebu ni na zemlji. Krajnji stadijum pijanstva, totalna gotovost.
- Brate, kako je bilo sinoć? Čujem da ste išli po splavovima sa onim ribama iz Krakova.
- Ma ćuti, ništa me ne pitaj.
- Što, šta je bilo? Jesi se usvinjio, kakav si bio?
- K'o Bajaga, sine, ni na nebu ni na zemlji. Krenuli sa vinjakom, pa one uzele da naručuju neke tekile na Riveru, posle pređemo na Fristajler, tu udarimo po vodki, na kraju upadnem u Savu, jedva me živog izvukli.
- Au, brate, nisi normalan. Nema svrhe da pitam jesi nešto uradio sa ribama, onda, a?
- Ma kakvi, osim ako ne misliš na one iz rijeke, tu mi je malo falilo da se doživotno vežem za njih, ako me razumiješ.
Pomalo apstraktna izjava, možda nejasna širem auditorijumu. Po predanju, njen tvorac je jedan stari, iskusni jebač iz plodnih ravnica Mačve, dok je po nekima on bio ubogi pastir iz bosanskih vrleti prepunih svakojakih opasnosti. Naime, jedan od dvojice navedenih čuvenu rečenicu rekao je svojim mlađahnim i poletnim sinovima, koji su u to vrijeme bili na granici prelaska iz djetinjstva u odrasle momčine, zrele za vruć komad ženskog međunožja. Elem, smisao ove izjave svodi se na to da, koliko god odabrana pripadnica ženskog pola bila zgodna i kvalitetna, ništa ne može da zamijeni komfor i blagodeti manufakture u sopstvenim odajama i da je ponekad bolje kvalitetno omlatiti majmuna, nego se upustiti u polni akt prema kojem je pojedinac indiferentan.
KURAC!
Nema ljepšeg osjećaja od stavljanja u vruće, od ulaženja u vrele i vlažne zidove Njenog Veličanstva, Pičke. Bude i ružnih, mršavih, debelih, bude i bombi, i pristojnih, i kurvi, i studentkinja i čistačica, kuvarica i gazdarica, sve je to za čovjeka, sve se mora probati. A gorepomenutom tvorcu ove paradoksalne izjave ista vjerovatno služi da opravda sebe pred omladinom, ali i samim sobom, jer više NE MOŽE. Ne može, i kraj. Jebiga.
- Vidi ga, đe si ti to poš'o tako nalickan, a?
- Daj stari ne zajebavaj, sat vremena sam pravio frizuru i peglao košulju, još me i ti peglaš sad.
- Opa, al' smo se zadali u sređivanje. Koja je?
- A?
- Ženska, koja je, s kojom ideš da se vidiš?
- Ma ona mala Đurova, znaš je, ide sa mnom u razred, prazna joj kuća noćas, otišli starci na slavu u Gacko, pa me zvala da dođem.
- Ona plava? E moj sine...
- Šta je sad, koji kurac?
- Ništa, ništa, vidjećeš. Ja sam isto tako bio blećina k'o i ti, al' kako sam počeo da jebem, shvatio sam kako je lijepo drkati...
- Aj' stari ne seri, majke ti, idi gledaj Vučića, i nisi za bolje.
Jebati.
- Joj brate, al' sam nešto nervozan, ludim.
- Što matori, šta ti je? Iskuliraj, popij pivo.
- Ma ne znam, neka me nervoza puca, evo palim pljugu na pljugu već sat vremena, gorim.
- Znam ja, kriziraš, moraš pod hitno u vruće da staviš, to će da te restartuje.
- Vidiš, možda je i to, nisam jeb'o otkako sam raskinuo s Majom, evo sad će 2 mjeseca.
- Nije možda, nego je to. Imam ja neku drugaricu, rodila se za takve k'o što si ti. Malo je deblja, al' jebiga, za prvu pomoć će da posluži.
- Ma daj šta daš, jebe mi se. Al' bukvalno.